Uticaj fizičkog zagađenja na životnu sredinu – Marija Ilić

Uticaj fizičkog zagađenja na životnu sredinu radom kogenerativnog postojanja za proizvodnju električne energije

Osnovu procesa kogeneracije (CHP) čini jedinstven termodinamički proces kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije uz korišćenje samo jednog pogonskog goriva. Izgradnja kogenerativnog postrojenja predstavlja tehničko tehnološko rešenje kojim se pored obezbeđenja kvalitetnog i kontinuiranog snabdevanja energentima, zbog veće efikasnosti korišćenja primarnog goriva ostvaruju i značajne uštede u operativnim i ukupnim troškovima industrijskog postrojenja.

U konvencionalnim sistemima za proizvodnju električne energije ostvaruje se efikasnost goriva, odnosno faktor iskorišćenja od 30% do 40%, što znači da se samo trećina njegovog potencijala konvertuje u korisnu energiju. Neiskorišćeni energetski potencijal od oko 70% se u vidu toplotne energije oslobađa bez iskorišćenja i ima tretman suvišne – otpadne toplote. Kogenerativno postrojenje omogućava da se otpadna toplotna energija (para i topla voda) koja se oslobađa u primarnom procesu generisanja električne energije, hlađenjem motora, ulja za podmazivanje kao i izduvnih gasova, iskoristi za potrebe tehnoloških procesa ili za grejanje prostora, čime se postiže faktor iskorišćenja primarnog goriva preko 85%. Kogenerativni sistem obično čini kombinacija sledećih postrojenja: gasni motorili gasna turbina sa generatorom, izmenjivači toplote i generator pare. Izbor i kombinacija navedenih delova sistema, njihov broj i dimenzionisanje zavisi od konkretnog projektnog zadatka, tehnološkog procesa i odnosa proizvedene toplotne i električne energije koji treba ostvariti. Iako IC (Internal Combustion) motori na prvi pogled imaju veoma slične performanse, postoje i značajne razlike. Osnovna se odnosi na električnu efikasnost IC motora. Po pravilu, što je viša električna efikasnost motora, to je niža temperatura izduvnih gasova i manje je raspoloživa toplota za grejanje. CHP postrojenja su našla primenu kako u industriji tako i u objektima. Pogodna su za primenu u sledećim oblastima: industrija, prehrambena industrija, građevinska industrija, industrija papira, hemijska i farmaceutska, pivare, objekti, bolnice, hoteli i restorani, stambene zgrade, škole, sportski centri. Kao energent, savremena kogenerativna postrojenja obično koriste prirodni gas ili u poslednje vreme biogas, kao tehnološku inovaciju u ovoj oblasti. Ostale prednosti kogenerativnog postrojenja su pouzdanost u radu i mala potreba za održavanjem, fleksibilnost u pogledu opterećenja, a visok stepen automatizacije pruža povećanu pouzdanost, bezbenost i efikasnost i smanjuje operativne troškove. Trigeneracija, kombinovana proizvodnja električne, toplotne i rashladne energije je proces u kome se jedan deo toplotne energije iz kogeneracionog postrojenja koristi za hlađenje stambeno-poslovnih objekata ili u tehnološkim procesima. Prednosti trigeneracije su efikasnije korišćenje primarnog goriva, dodatno smanjenje troškova, smanjena potrošnja električne energije za vreme letnjeg pika i smanjena zavisnost od spoljne električne mreže.

Izgradnja prvog kogenerativnog postojanja na biomasu u Srbij

Kogenerativno postrojenje proizvodiće toplotnu i električnu energiju, a njegov kapacitet biće 10MW toplotne energije i 5MW električne energije. Postrojenje će na godišnjem nivou proizvoditi 45.000 MWh toplotne energije, što predstavlja oko 45 odsto ukupne proizvodnje toplotne energije, i 35.000 MWh električne energije. Planovi su da se u narednom periodu stvore uslovi i za letnju potrošnju toplotne energije, što će još više da optimizuje i poboljša efikasnost novog postrojenja. Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj preko KfW razvojne banke, pokazala je da je izgradnja kogenerativnog postrojenja na biomasu opravdana i izvodljiva. Planirano postrojenje koristiće biomasu (žetvene ostatke) kao glavni energent, a jedan od gradova na teritoriji Srbiji koji ce pokrenuti proces kogenerativnog postojanja je Subotica s obzirom da se Subotica nalazi u poljoprivrednom kraju, koji je bogat žetvenim ostacima. Količina biomase potrebna za godišnju proizvodnju kogenerativnog postrojenja iznosi do 35.000 tona, a ukupna količina biomase u Subotici koja se može koristiti za energetske svrhe iznosi 105.000 tona godišnje. Novo postrojenje doprineće unapređenju kvaliteta životne sredine, jer je poljoprivredna biomasa ekološko i ugljen-dioksid (CO₂) neutralno gorivo. Ukupno smanjenje emisije CO₂ koje će se na godišnjem nivou ostvariti iznosi 42.300 tona. Period povraćaja investicije je 12 godina, a procenjuje se da će Subotička toplana ostvariti godišnje uštede od oko 1,9 miliona evra na ime korišćenja biomase umesto prirodnog gasa. Projektni menadžer KfW razvojne banke Jens Hagen rekao je da je ova Studija izvodljivosti pilot projekat za projekat „Razvoj tržišta biomase u Srbiji“, vrijedan 110 miliona evra. Kogenerativno postrojenje na biomasu značajno će doprineti smanjenju uvoza gasa, ali će i  Subotička toplana ostvariti dodatni prihod od prodaje električne energije uz primjenu fid-in tarife. Ovo postrojenje takođe će doprineti i ostvarenju cilja Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Marija Ilić