Procena uticaja projekta na životnu sredinu – Ivana Čitaković

Imajući u vidu povezanost čoveka i prirode, od praistorije do danas, suvišno je govoriti koliko je ta veza jaka, kao i tome da bez resursa koje čovek dobija iz prirode ne bi se moglo zamisliti savremeno društo onakvim kakvo ono zaista jeste.

U današnje vreme pritisak na prirodu u pogledu potrebe za sirovinama je ogroman. Veoma su česte vesti o akcidentima koji se dešavaju širom sveta, česte su slike zagađenih reka, zagađenog vazduha, devastiranih područja. Najveći zadatak koji je postavljen pred čovečanstvo je da nađe alternativu i pređe u što je moguće većoj meri na obnovljive izvore energije. Biomasa se od samog postanka čoveka koristila za produkciju toplotne energije, mada je danas sve veći interes da se biomasa pretvori u gorivo bogatijem energijom ili čak dobijanjem drugog vida energije, kao što je električna energija. Za to se koriste kogenerativna postrojenja i u njima se iz biomase produkuje toplotna i električna energija u određenoj srazmeri. Shodno navedenom, nameće se potreba za izradom procene uticaja na životnu sredinu koji ima određeni projekat, a u ovom slučaju projekat izgradnje postrojenja za dobijanje električne i toplotne energije primenom gasifikacije biomase iz industrijskih i šumskih aktivnosti. Naime, potrebno je preispitati mnoge činioce, odnosno, potrebno je sagledati da li će se koristi koje proizilaze iz projekta povoljno odraziti na životnu sredinu, a samim tim i na društvo uopšte.?

Prema Zakonu za proceni utacaja na životnu sredinu (,,Sl. glasnik RS“ br. 135/04 i 36/09), član 8. stav 1. propisana je sadržina Zahteva o potrebi procene uticaja na životnu sredinu i on sadrži sledeće:

• podaci o nosiocu projekta;
• opis lokacije;
• opis karakteristika projekta;
• prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane;
• opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju;
• opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu;
• opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih uticaja;
• druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa.

Prilikom izrade procene uticaja određenog projekta na životnu sredinu potrebno je stručno sagledavanje svih mogućih akcidenata koji mogu nastati, i dati objektivan  prikaz projekta po navedenim stavkama kao i konačnu ocenu da li projekat predstavlja opasnost po životnu sredinu. Davanje objektivne ocene i stavljanje ekoloških principa u prvi plan, odnosno ne prepuštanje slučaju nastanak akcidenata, u mnogome doprinose razvoju zdravog okruženja za život sa svim svojim benefitima. U slučaju primene represivnih mera za sanaciju šteta nastalih po životnu sredinu, ne vezano za uzrok nastanka istih, predstavlja dugotrajnu borbu kako bi se stanje u prirodi vratilo u prvobitno stanje, uz veliku verovatnoću da to nije moguće.

U dokumentaciji, u pregledu mogućih značajnih štetnih uticaja projekta na životnu srednu, navedeno je da Projekat može imati negativne uticaje na:

• kvalitet vazduha;
• kvalitet podzemnih i površinskih voda;
• kvalitet zemljišta.

            Kvalitet vazduha može biti narušen oslobađanjem drvne prašine iz drobilice i sušare, kao i pojavom vodene pare u procesu sušenja koja može izmeniti mikroklimatske uslove.

Iz navedene dokumentacije, može se utvrditi da najveću opasnost predstavljaju otpadne vode. Naime, infrastruktura za prečišćavanje vode postoji, ali sam uređaj za mehaničko i hemijsko prečišćavanje nije u funkciji. Takođe, reka u koju se ulivaju otpadne vode je Sušica, ona ponire i uliva se u Đetinju, što može imati štetne posledice i na ovu reku.

Kvalitet zemljišta može biti narušen usled neadekvatnog postupanja sa otpadom koji nastaje tokom proizvodnog procesa, kao najveći problem navodi se katran koji je potrebno čuvati u hermetički nepropusnim posudama na nepropusnom tlu uz ugovornu obavezu sa ovlašćenom organizacijom za preuzimanje istog.

U sledećem poglavlju koje se odnosi na mere predviđene u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štetnih uticaja date su obeveze koje moraju biti ispunjene kako pre, tako i tokom proizvodnog procesa kako bi se mogućnosti negativnih uticaja na životnu sredinu svele na minimum, jedna od obaveza nosioca projekta je da redovno kontroliše emisije potencijalnih zagađivača.

Preventivne mere koje su predviđenje, ali u isto vreme i obavezujuće, moraju se se sprovoditi konstantno, tj. kroz sve faze implementacije projekta kako bi se sprečili mogući akcidenti.

Upitan je izvor sirovine za proces proizvodnje, šumski otpad, otpad od drvne industrije, zato što nastaje periodično i u teško definisanom obimu i formi,kao i mogućnost transporta i sakupljanja samog otpada od mesta nastanka do samog postrojenja.

Mogućnost obezbeđivanja sirovine je možda bolje potražiti u energetskim zasadima kratkog proizvodnog ciklusa, pri čemu bi se obezbedila trajna snabdevenost postrojenja potrebnom sirovinom sa jedne strane, dok bi se sa druge strane dao znatan doprinos očuvanju šumskih ekosistema od mogićih zloupotreba.

Ivana Čitaković