Prirodna bogatstva Zapadne Srbije – Milina Stanišić

Prirodna bogatstva zapadne Srbije su neprocenjivo blago za ovu regiju i zemlju u celini. Ova regija se izdvaja po raznolikosti i bogatstvu prirodnih resursa, koji su važni ne samo za razvoj ekonomije, već i za očuvanje ekološke ravnoteže i zaštitu životne sredine. Ona predstavljaju izvor ekonomske stabilnosti, razvoja i prosperiteta, kao i mogućnost za promociju turističke atrakcije i privlačenje stranih investicija. Ova oblast je poznata po svojim lepim planinama, raznovrsnim šumama i izvorima vode, koji su neophodni za održivi razvoj.

Jedno od najvećih prirodnih bogatstava zapadne Srbije je njena raznolika geografija, koja obuhvata planine, doline, reke, jezera i vodopade. Ove karakteristike čine ovu regiju pogodnom za različite oblike turizma, uključujući planinarski, avanturistički, sportski, rekreativni i ekološki turizam. Ova regija ima umereno-kontintalnu klimu s uticajem subplaninske klime na jugu. Srednja godišnja temperatura kreće se oko 11⁰C. Najhladniji mesec je januar, a najtopliji jul. Godišnja suma padavina je nešto veća u odnosu na druge delove naše zemlje.

Zapadna Srbija poznata je kao plodna regija na kojoj uspeva voće po kome je čitava Srbija poznata. Među njima nesumnjivo se nalaze malina i šljiva. Zanimljiv je podatak da je upravo malina sa prostora zapadne Srbije najpoznatija u svetu, s obzirom na to da je naša zemlja među najvećim izvoznicima malina na svetskom tržištu.

Izvori vode u zapadnoj Srbiji su takođe važni za razvoj regiona. Zapadna Srbija ima bogatstvo vodenih resursa, sa mnogim razvijenim vodenim putevima i jezerima. Ovi izvori se nalaze u planinama i šumama i pružaju važnu vodu za piće, industrijske i poljoprivredne potrebe. Reke zapadne Srbije, kao što su Dunav, Tisa i Sava, predstavljaju izvor vode za navodnjavanje i električnu energiju, ali takođe i mogućnost za razvoj vodenog turizma, uključujući rafting, kajakarstvo. Jezera u ovoj regiji, poput Vlasinskog jezera i Radoinjsko jezero, predstavljaju važan izvor hrane za lokalno stanovništvo i mogućnost za razvoj ribolova i turizma. Među najpoznatijim jezerima su Vrutci, Perućac i Zlatiborsko jezero, a reka Drina je poznata po svojim izuzetnim prirodnim lepotama i važnosti za ribolov. Vodopadi, poput Slapova na Uvcu i Slapova na Kadinji, predstavljaju turističke atrakcije i mogućnost za razvoj avanturističkog turizma.

Južni deo zapadne Srbije je uži i ima planinski karakter, dok je u severnom delu regija šira i ravničarska. Planine zapadne Srbije, poput Fruške Gore, Stara planina, Golija, Divčibare i Zlatibora, pružaju mogućnost za skijanje, planinarenje i biciklizam, kao i prekrasne vidikovce sa kojih se pružaju panoramski pogledi na okolinu. Zlatibor i Tara, predstavljaju izvor turističke atrakcije i pružaju mogućnosti za razvoj planinskog turizma. Ove planine su takođe važne za regulisanje klime i zaštitu od poplava. Na prostoru zapadne Srbije, tačnije na planinama Ovčar i Kablar nalazi se veliki broj pravoslavnih manastira, pa je zbog toga prostor koji ove planine obuhvataju poznat i kao srpska Sveta Gora. To su mesta koja odišu mirom i tišinom, pa čak i za one koji možda nisu navikli na posete manastirima, njihov obilazak biće kao lek za dušu. Neki od tih manastira su: Manastiri ovčarsko – kablarske klisure, Mileševa, Ćelije. U pravcu od juga ka severu otiče Drina, smanjuje se nadmorska visina, proređuju se planine, brdski prostor postepeno prelazi u ravnicu koja se prostire između desnog priobalja Save i donjeg toka Drine. Šume zapadne Srbije su takođe važne za održivi razvoj, jer su izvor prirodnog resursa i pružaju zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova.

Jedno od najznačajnijih prirodnih bogatstava zapadne Srbije je njena geološka struktura, koja se odlikuje velikim bogatstvom mineralnih sirovina. Ovde se nalaze značajne rezerve uglja, bakra, žive, cinka, srebra, zlata i drugih dragocenih metala, koji su važni izvori energije i sirovina za različite industrijske grane.

Pored toga, zapadna Srbija je poznata po svojim izuzetnim lekovitim biljkama i lekovitim vodama, koje se koriste u medicini i farmaceutskoj industriji. Ovde se nalaze poznate banjske destinacije poput Vrnjačke Banje, Koviljače i Kučeva, gde se koriste termalne vode za lečenje različitih bolesti.

Prirodna bogatstva zapadne Srbije takođe uključuju i njenu raznoliku floru i faunu, sa mnogim vrstama životinja i biljaka, koje su važne za očuvanje biodiverziteta i zaštitu životne sredine.

Zapadna Srbija je relativno retko naseljena. Ima više od 400.000 stanovnika. Stanovništvo je nacionalno homogeno (srpsko). Neki veći gradovi su: Valjevo, Šabac i Loznica. Karakterišu ga negativni demografski tokovi negativan prirodni priraštaj i emigracija. Ovaj prostor poznat je po značajnim istorijskim ličnostima. U Tršiću je rođen Vuk Stefanović Karadžić. U Loznici je rođen naš veliki geograf Jovan Cvijić. U selu Rabrovica kod Valjeva rođena je pesnikinja Desanka Maksimović.

Na prostoru zapadne Srbije postoji veliki broj seoskih domaćinstava i etno-sela koja ugošćavaju veliki broj turista. To su mesta posvećena odmoru u prirodi i mirnom ambijentu, gde ljudi žive u skladu sa prirodom. Naravno, kada se govori o seoskom turizmu, nezamislivo je izostaviti temu hrane. Ovo su mesta na kojima se, slobodno možemo reći, najbolje jede. Kada smo okruženi prirodom i zelenilom, naš apetit postaje mnogo veći, pa tako etno restorani brinu da iz njih izađemo i više nego siti. Jedna od glavnih karakteristika zapadne Srbije jeste bogata i raznolika kuhinja. Gotovo svaki grad zapadne Srbije ima makar jedno jelo koje predstavlja njegovo glavno gastronomsko obeležje. Pa se tako Čačak može pohvaliti najboljim pečenjarama u Srbiji, dok je Užice prestonica zlatne komplet lepinje, a sjenički sir ostaje nadaleko čuven po svom ukusu. Budući da je seoski turizam veoma razvijen u području zapadne Srbije, ne čudi činjenica da se najbolje može jesti u selima gde se sprema tradicionalna srpska hrana po staroj recepturi. Seoski turizam bazira se i na tradiciji, očuvanju duha prošlog vremena, što znači da će se neretko u njima zateći i male galerije u kojima se čuvaju predmeti prošlog vremena. Tamo se može upoznati i sa seoskim i tradicionalnim načinom života koji u mnogim mestima zapadne Srbije i dalje opstaje.

Gotovo svako mesto u zapadnoj Srbiji ima svoje manifestacije, kojima obeležava i slavi određenu hranu, vrstu muzike ili bitan istorijski događaj. Sa upoznavanjem sa manifestacijama, upoznaje se i sa duhom svakog grada, kao i to po čemu je poznat i poseban. Većina manifestacija se uglavnom održava leti kada je vreme najlepše, a neke od njih su: Sabor trubača u Guči, Kustendorf, Zlatarska sirijada.

Sve u svemu, prirodna bogatstva zapadne Srbije su izuzetno važna za razvoj regiona i stvaranje mogućnosti za ekonomski rast. Prirodni potencijali zapadne Srbije su relativno dobri. Da bi ostvarila svoj razvoj, privredni i društveni, Srbija treba da polazi od raspoloživih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih prirodnih resursa neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora sačuvati za buduće generacije. Ekspanzivan i nekontrolisan razvoj uglavnom biva praćen ekološkim, socijalnim i kulturnim posledicama. To nameće potrebu za održivim razvojem i za povećanjem svesti o očuvanje prirode i njenih resursa, jer je to jedini način da se dođe do kvalitetnog rasta i razvoja privrede. Potrebno je da se ti resursi održavaju i zaštite kako bi se osigurala njihova dugotrajnost i korist za buduće generacije.