EKSTENZIVNA POLjOPRIVREDA – Ivana Čitaković

Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2012. godine, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije iznosi 3 861 477 hektara, a naša zemlja ima 631 552 poljoprivredna gazdinstva. Srbija ima jako povoljne klimatske i zemljišne uslove za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, kako biljnu tako i stočarsku veoma iskusne proizvođače i naučne radnike iz ove oblasti što u mnogome doprinose razvoju ove privredne grane.

Razvoj voćarske, vinogradarske i stačarske proizvodnje najzastupljeniji je u brdovitim predelima naše zemlje. Najviše se proizvode maline, naročito u zapadnoj Srbiji, a potom šljive i jabuke. Razvoju ovčarstva, govedarstva i šumarstva odgovaraju predeli  poput Zlatibora, Rudnika, Stare planine, Kopaonika i Šar-planine.

Najvažniji poljoprivredni proizvodi su kukuruz, pšenica (brašno), suncokret (ulje i sačma), šećerna repa (šećer), soja (ulje i proteinski proizvodi), krompir, potom maline, jabuke, šljive, višnje, grožđe. Ne smeju se zaboraviti ni sledeći proizvodi: svinjsko, goveđe i živinsko meso, kao i mleko.

Predlozi da se iskoriste potencijali naše zemlje za razvoj poljoprivrede su sledeći:

• povećati površine pod organskom proizvodnjom;
• povećati broj stoke i udeo stočarske proizvodnje;
• podići nove zasade sa intenzivnom tehnologijom proizvodnje;
• investirati u sektor proizvodnje i prerade hrane;
• povećati obim proizvodnje proizvoda sa geografskim poreklom, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja;
• povećati izvoz na osnovu sporazuma o spoljnoj trgovini;
• koristiti domaće sorte i rase;
• investirati u logističko-distributivne centre;
• proizvoditi bioenergetske useve.

Shodno povećanju broja ljudi na planeti, težnja za proizvodnjom hrane je sve veća, ali i težnja da se ta hrana proizvodi na što je moguće ekološki prihvatljiviji način. Naime, način proizvodnje hrane u današnje vreme uz napredak nauke i tehnike se u mnogome razlikuje u odnosu na način proizvodnje u prošlosti. Upravo navedeno jasno može napraviti granicu između intenzivnog i ekstenzivnog načina poljoprivrede.

          Ekstenzivan način poljoprivrede podseća nas kakva je bila poljoprivredna proizvodnja u prošlosti, odnosno, podseća nas na tradicionalan način poljoprivrede. Ovaj način poljoprivrede ne iziskuje velika ulaganja u proizvodnju, odnosno ulaganje u mašine, radnu snagu itd. kao što je to slučaj kod intenzivne poljoprivrede. Ako poredimo ekstenzivnu i intenzivnu poljoprivredu u pogledu proizvodnje određenih dobara po jedinici površine, evidentno je da količina proizvedenih dobara viša kod intenzivne poljoprivrede. Razlog navedenom je taj što se kod intenzivne poljoprivrede primenjuju hemikalije poput đubriva, pesticida itd., i upravo od primene navedenog zavisi prinos po hektaru, dok kod ekstenzivne poljoprivrede to nije slučaj. Ekstenzivna poljoprivreda koristi prirodnu plodnost tla i stanišne uslove poput klimatskih i orografskih uslova.

        Imajući u vidu gustinu naseljenosti, gde u gusto naseljenim mestima postoji veoma često pritisak na poljoprivredno, kao i na šumsko zemljište zbog gradnje, ekstenzivna poljoprivreda u ovim slučajevima je jako malo prisutna, s obzirom na proizvodnju dobara po jedinici površine, takođe, zemljište je u ovom slučaju jako skupo, tako da ekstenzivan način poljoprivrede nije rentabilan. Ovaj način poljoprivredne proizvodnje ima prednost u slabo naseljenim područjima gde postoje velika prostranstva za poljoprivrednu proizvodnju ovog tipa.

     Pored navedenih razlika između ekstenzivne i intenzivne poljoprivrede, nužno je spomenuti još jednu važnu razliku, a to je očuvanje autohtonih sorti voća koje vrlo često bivaju zapostavljene i njihovo očuvanje će biti jako upitno u budućnosti, s obzirom na ogroman uticaj intenzivne poljoprivrede, odnosno forsiranjem novih sorti koje imaju veći proizvodni potencijal po jedinici površine u odnosu na autohtone sorte. Međutim, proizvodnja novih sorti koje imaju visok prinos po površini zavisi isključivo od upotrebe hemikalija i intenzivne obrade zemljišta, samim tim se nameće pitanje kvaliteta koji je zasigurno niži od autohonih sorti. Primer ugroženosti autohtonih sorti voća i povrća pandan je ugroženost autohtonih rasa životinja koje u slobodnom uzgoju daju mnogo kvalitetnije proizvode od rasa iz intenzivne proizvodnje.

        Sa aspekta očuvanja zemljišnog potencijala koji predstavlja jedan od najznačajnijih resursa, odsustvo primene hemikalija i intenzivne obrade zemljišta daju veliku prednost ekstenzivnom načinu poljoprivrede u odnosu na intenzivnu poljoprivredu.

      Čovek današnjice konstantno je u potrazi za rešenjem kako da zadovolji potrebe društva za resursima, samim tim i hrane, zdrave pijaće vode itd., sa jedne strane, dok sa druge strane potrebno je sačuvati životnu sredinu u što je moguće boljem stanju kako bi se zadovoljenje ovih potreba obezbedilo i u budućnosti. Isto tako, štetan uticaj primene hemikalija u intenzivnoj proizvodnji kako na zemljište tako i na zdravlje ljudi i životinja, postavlja pitanje da li je intenzivan način poljoprivrede održiv, odnosno do koje mere je moguće favorizovati primenu hemikalija na istoj površini a da se proizvede hrana koja je bezbedna sa aspekta zdravlja ljudi, ali i životinja.? Opšte je poznato da nužno poštovati karencu sa aspekta bezbednosti zdravlja, međutim konzumiranje proizvoda od strane životinja pre isteka karence može se  jako negativno odraziti po zdravlje istih. Ovo je jako važno, s obzirom da su poljoprivredne površine staništa velikog broja divljih životinja, pri čemu se na ovaj način ugrožava opstanak ovih vrsta u budućnosti. Sa ovog aspekta, prednost ekstenzivne poljoprivrede je više nego primetna.

   Sve popularnija organska proizvodnja hrane u mnogome doprinosi i popularnosti ekstenzivne poljoprivrede, s obzirom na sličnosti koje ima sa organskom proizvodnjom. Imajući u vidu cenu organskih proizvoda, može se pretpostaviti da će cena proizvoda iz ekstenzivne poljoprivrede imati značajno višu cenu i samim tim rentabilnost ekstenzivne proizvodnje bi bila na znatno višem nivou.

       Upravo navedeno, kao i  veća dostupnost proizvoda iz ovog vida poljoprivrede kupcima kroz adekvatan marketing i subvencije za ovakav vid proizvodnje u mnogome može doprineti razvoju seoskog turizma, odnosno razvoju ruralnih područja naše zemlje, jer je paleta kvalitetnih i zdravih proizvoda iz ovog načina poljoprivredne proizvodnje jako velika, od proizvoda iz stočarstva do proizvoda iz zemljoradničke proizvodnje.

        Razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje svakako je doprineo povećanju prinosa po površini, međutim, navedene prednosti ekstenzivnog načina proizvodnje svakako ističu potrebu da se nađe balans, odnosno koliko je zapravo potrebno očuvati tradicionalan način poljoprivrede a koliko je potrebno raditi na intenziviranju proizvodnje.

    Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da postoji ogroman broj benefita ekstenzivnog načina proizvodnje, samim tim potrebno je posvetiti veliku pažnju ovom načinu proizvodnje i truditi se da se nedostaci ovog vida proizvodnje prevaziđu na adekvatan način, zajedničkim radom institucija i društva u celini.

Ivana Čitaković T-01/2022