PERMAKULTURA – Smiljana Šakota

Permakultura je holistički pristup dizajnu i održivom upravljanju zemljištem, biljkama i životinjama.

Permakultura je grana ekološkog dizajna, ekološkog inženjeringa i integrisanog upravljanja vodnim resursima, koja razvija održivu arhitekturu, regenerativna i samoodrživa staništa i poljoprivredne sisteme koji su modelovani po uzoru na prirodne ekosisteme.

Ovaj koncept se zasniva na promatranju prirodnih ekosistema i principa održivosti kako bi se stvorila trajna i produktivna poljoprivredna i naseljena područja. Permakulturni dizajn se temelji na prirodnim konceptima, materijalnim i strateškim komponentama uvedenim na takav način da funkcionisanje permakulturnog sistema podržava sve forme života.

Permakultura predstavlja holistički pristup dizajnu i upravljanju sistemima koji se temelje na prirodnim ekosistemima. Ovaj koncept kombinuje principe održivog dizajna, poljoprivrede, arhitekture i ekologije kako bi se stvorili trajni i produktivni sistemi koji podržavaju čoveka i prirodu.

U suštini, permakultura nastoji stvoriti harmoničan i uravnotežen sistem koji koristi prirodne procese i resurse unutar naših domaćinstava, bašta, zajednica i poslovnih aktivnosti. To uključuje korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje otpada i recikliranje resursa, očuvanje i obnavljanje biološke raznolikosti,podsticanje međusobnih korisnih veza između različitih biljnih i životinjskih vrsta. Jedan od ključnih principa permakulture je promatranje prirode i učenje iz nje. Umesto da se suprotstavljamo prirodi, permakultura nas uči da se prilagodimo i sarađujemo s prirodnim procesima.Ona takođe promoviše princip dizajna koji se naziva oblikovanje prema funkciji. Ovo znači da se sistemi dizajniraju tako da zadovolje potrebe ljudi, ali istovremeno imaju višestruke funkcije i koristi za okolinu.

Na primer, vrt u permakulturi može biti dizajniran na način da obezbedi hranu, ali istovremeno da poboljšava kvalitet  tla, privlači korisne insekte i pomaže u očuvanju vode.Permakultura nam trakođe nudi zamenu za korišćenje konvencionalnih pesticida i herbicida, korišćenjem prirodnih organizama.

Još jedan ključni princip permakulture je dizajniranje sistema tako da se da svi elementi međusobno podržavaju i dopunjuju. Na primer, voćnjak može biti smešten uz povrtnjak kako bi se iskoristila senka stabla za zaštitu osetljivijih useva od preteranog sunca. Sistemi za sakupljanje i skladištenje kišnice mogu se integrisati u dizajn kako bi se osigurala dostupnost vode tokom sušnih razdoblja.

Ono što se naglašava u primeni ove nauke i prakse je važnost lokalne zajednice i saradnje među ljudima. Kroz razmenu znanja, alata i resursa, permakultura podstiče održivu proizvodnju hrane, lokalnu ekonomiju i jačanje veza unutar zajednice.

Primena permakulture može imati pozitivan uticaj na okolinu, socijalnu pravdu i ekonomsku održivost. Istovremeno, permakultura podržava lokalne proizvođače hrane,stvara održive ekonomske modele i podršku lokalnoj proizvodnji hrane.

1

Uzgoj hrane u permakulturi može biti raznovrstan i fleksibilan. Može uključivati kombinaciju biljaka, drveća, grmlja i životinja na istom prostoru kako bi se stvorio ravnotežan sistem.Integrisani uzgoj hrane može smanjiti potrebu za umetnim đubrivom i pesticidima,a istovremeno povećati produktivnost i biološku raznolikost.

Permakultura se takođe može primeniti na druge aspekte života, poput dizajna stambenih prostora, upravljanja otpadom, energijom i vode.Ona nudi mnoge benefite poput održivosti,obnove tla,efikasnog korišćenja prostora,očuvanje biodiverziteta i veću produktivnost uz manje napora.Cilj je stvoriti održive sisteme koji podržavaju ljude i okolinu na dugoročne staze.

Permakultura nije nešto ekskluzivno, njeni principi i primena su dostupni svima, na svakom mestu počev od  stanova u gradu, dvorišta ili saksija na prozoru,u dvorištima ili baštama u predgrađu ili na selu,na gradskom zemljištu,na njivama i placevima,u komercijalnom i industrijskom prostoru,u obrazovnim ustanovama itd.

Iako je permakultura relativno nov koncept u Srbiji,udruženje permakulture Srbije postoji od 2014. godine. Jedan od projekata kojima se bave jeste izgradnja eko-sela.

Eko selo možemo definisati kao ljudsku naseobinu koja je svesno dizajnirana tako da zadovolji ljudske potrebe na način koji je usklađen sa sredinom u kojoj se nalazi. Trenutno u Srbiji postoji nekoliko projekata koji su u fazi razvoja.Smatram da ova praksa pruža mnoge benefite i da se postepennim uvođenjem etičkih i drugih principa permakulture u konvencionalnu poljoprivredu, arhitekturu, urbanizam, ekologiju, energetiku i ostale delatnosti mogu postići zapanjujući rezultati.

Permakultura može biti veoma zanimljiva i interesantna,tako da može postati deo svakog domaćinstva uz odgovarajuću edukaciju.

Da zaključimo, permakultura predstavlja inovativan i održiv pristup dizajnu i upravljanju prirodnim sistemima. Ova praksa nam omogućava da kroz razne načine smanjimo nastanak otpada, ljudskog rada i ulaganja energije putem izgradnje sistema koji daju maksimum koristi za čoveka i obezbeđuje sinergiju i očuvanje prirodnih sistema. Permakulturni dizajn se razvija tokom vremena i može postati izuzetni kompleksni sistem, koji proizvodi mnogo hrane i materijala sa minimalnim ulaganjima.Kombinujući znanje iz različitih područja poput ekologije, poljoprivrede i arhitekture, permakultura nam omogućava da stvorimo harmonične i produktivne sisteme koji podržavaju našu potrebu za hranom, energijom i prostorom a da istovremeno poštujemo prirodu i očuvanje okoline.

Smiljana Šakota