Vedska poljoprivreda – Milina Stanišić

Vedska poljoprivreda, koja se razvila u drevnoj Indiji pre 5000 godina postala je sinonim za održivu poljoprivredu.

Vedsku organsku poljoprivredu je na svetlost dana izneo čuveni indijski guru Maharishi, ne samo da je naprednija i održivija u odnosu na modernu poljoprivredu, već ide dalje i u odnosu na rigorozne standarde organske poljoprivrede. Koristeći drevne vedske tehnologije, farmeri se uzdižu do više svesti i uče se životu u skladu sa zakonima prirode. Ova tradicionalna praksa poljoprivrede kombinuje duhovne, ekološke i društvene vrednosti s ciljem očuvanja regiona i osiguravanja održive proizvodnje hrane. Tehnologija upotrebe zvukova, koja se u vedskoj poljoprivredi koristi za buđenje unutrašnje inteligencije biljaka kako bi proizvele obilje plodova, predstavlja naprednije znanje od svih dosadašnjih metoda koje se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.

Jedna od ključnih karakteristika vedske poljoprivrede je upotreba agroekoloških metoda koje minimiziraju štetu na okruženje. Vedska poljoprivreda promoviše organsko uzgojeno bilje, a koristi se i tradicionalnim tehnikama zaštite useva poput upotrebe prirodnih pesticida. Ono što je veoma bitno, pri korišćenju principa vedske organske poljoprivrede, jeste to što zemljište sa svakom narednom godinom postaje sve plodnije, nasuprot njegovom iscrpljivanju u modernoj poljoprivredi. Ovo je posledica korišćenja pokrovnih kultura koje se tokom raspadnog procesa pretvaraju u hranljive materije i humus. Svake godine, dakle, poljoprivredni proizvođač korišćenjem ovih principa dobija sve plodniju zemlju.Dakle, vedska poljoprivreda podstiče plodnost tla i sprečava eroziju. Ova praksa takođe naglašava rotaciju useva kako bi se očuvala ravnoteža hranjivih stvari u tlu. Još jedan ključni aspekt vedske poljoprivrede je upotreba tradicionalnih metoda navodnjavanja. Vedska poljoprivreda podstiče upotrebu bunara kako bi se omogućilo održivo korištenje vode.

Još jedan važan aspekt vedske poljoprivrede je promicija biodiverziteta. Vedska poljoprivreda podstiče uzgoj različitih useva i raznolikost u poljoprivrednim ekosistemima. To pomaže u održavanju ravnoteže između štetnih insekata i korisnih insekata, smanjuje potrebu za pesticidima i održava dugoročnu održivost poljoprivrednih područja.

Uz tradicionalne vrednosti, vedska poljoprivreda takođe je otvorena za inovacije i primenu savremenih tehnologija. Ravnoteža između modernih istraživanja s tradicionalnim praksama omogućuje bolju produktivnost i kvalitetu useva. Na primer, upotreba precizne poljoprivrede, senzora i analitike omogućuje poljoprivrednicima da prate i upravljaju rastom useva na temelju stvarnih potreba. Održivi načini navodnjavanja, kao što su kap po kap ili mikroprskalice, takođe se koriste za efikasno korištenje vode. Vedska poljoprivreda ima pozitivan uticaj na društvo. Održivi uzgoj hrane osigurava dostupnost zdravih i hranjivih namirnica za lokalnu zajednicu. Ova praksa takođe podstiče lokalnu ekonomiju jer se veći naglasak stavlja na lokalnu proizvodnju i potrošnju. Vedska poljoprivreda takođe podstiče socijalnu pravdu i inkluziju, koja podrazumeva jednak pristup resursima koja je prilika za sve poljoprivrednike.

Postoji i transformacija moderne poljoprivrede koja se zasniva na oranju ka poljoprivredi bez oranja. Upotreba mehanizacije se višestruko smanjuje, a broj radova koje je potrebno izvršiti na njivi se smanjuje sa današnjih 8 na samo 2 – setvu i žetvu. Tehnika koju vedska organska poljoprivreda koristi kako bi se ukinulo oranje jeste korišćenje pokrovnih kultura pred sejanje glavne kulture. Tako na primer, pre nego što želimo da posejemo krompir, kukuruz ili nešto slično, posejaćemo prvo raž. A potom, kada raž dovoljno naraste, samo ćemo je povaljati i tako dobiti pokrov na njivi, poput ćebeta. Zatim se u usečene brazde seje glavna kultura koja će nesmetano rasti oslobođena korova i pod zaštitom debelog pokrivača raži. Na ovaj način se potpuno izbacuje navodnjavanje, prihrana, hemijska zaštita i problem sa korovom. Jednostavno, a opet tako daleko u odnosu na današnji način rada. Ipak se smatra da će ljude, ako ništa drugo, ekonomska isplativost ovog načina proizvodnje naterati da mu se i okrenu.

Iako vedska poljoprivreda ima mnoge prednosti, izazovi su i dalje prisutni. Nedostatak svesti i edukacije o ovom pristupu poljoprivredi može biti prepreka za njegovu širu implementaciju. Takođe, prilagođsvsnje modernim tržišnim zahtevima i regulativama može biti izazov za tradicionalne poljoprivrednike. Poštujući principe vedske poljoprivrede, ljudi mogu da se približe pravim vrednostima koje postoje u prirodi, a koje smo zaboravili. Vedska poljoprivreda bi u budućnosti mogla da se razvija zajedno sa sve većim potrebama savremenih ljudi da se pravilno hrane, da znaju šta jedu i odakle dolazi njihova hrana. S tim u vezi, „Green Philosophy“ mogla bi da pomogne vedskim poljoprivrednicima oko prodaje i plasmana njihovih proizvoda do urbanih sredina. Naravno, stariji i iskusniji poljoprivrednici svesni su da proizvodnja zdrave hrane nije ništa novo, ali da se ona danas, nažalost, mnogo više ceni i plaća u Evropi nego kod nas.

U zaključku, vedska poljoprivreda predstavlja inspirativan primer održive poljoprivrede koja kombinuje tradicionalnu mudrost s modernim tehnologijama. Podržavajući agroekološke prakse, promovisanjem biodiverziteta, održivim upravljanjem vodom i poštovanje etičkih vrednosti, vedska poljoprivreda pruža održivo rešenje za izazove savremenog sveta. Kroz inovacije, ova tradicija ostaje relevantna i može poslužiti kao inspiracija za stvaranje održive i pravedne budućnosti u poljoprivrednom sektoru.

Milina Stanišić