Značaj šuma u Srbiji – Ivana Čitaković
Стање шуме у нашој земљи али и у свету је одраз деловања различитих фактора биотичке и абиотичке природе. Међутим, један фактор који се највише истиче својим посредним али и непосредним деловањем је засигурно човек. Утицај човека на животну средину а самим тим и шуму има тренд раста кроз читаву историју развоја човечанства. Наиме, увидевши значај поменутог екосистема, поставља се питање: ,,Шта је потребно урадити како би се унапредило стање постојећих шума?“
Газдовање шумама у складу са основним принципима одрживог развоја може допринети испуњењу циљева које савремено друштво има у погледу на шумске екосистеме. Потребе за очувањем овог ресурса су све веће сходно улози које шума има. Развојем човечанства увидело се да шума није само извор дрвета и недрвних шумских производа као сировине, већ може имати и друге функције као што је здравствена, туристичка, рекреативна, образовна итд.
Промене у друштву морају да прате промене у природи како би ефекти предузетих мера имале смисла. Мере које се предузимају у газдовању шумама имају дуготрајан карактер, у случају погрешног дефинисања а самим тим и извођења истих, последице по шумске екосистеме могу бити катастрофалне. Дефинисање циљева али и мера за њихово остварење како на стратешком, тако и на оперативном плану има огроман значај.
Како је у Србији стање шума по власништву приближно 50% државних и 50% приватних шума, удруживање власника приватних шума у удружења може знатно допринети побољшању стања приватних шума у којима постоје много већи проблеми него у државним шумама сходно подацима последње Националне инвентуре шума Републике Србије. Посебан проблем у приватним шумама се односи на велики број власника изузетно малих парцела, као и на нерегулисане имовинско правне односе. Ни једна грана привреде не може се посматрати одвојено, напредовањем науке може се слободно рећи да су све струке на неки начин повезане међусобно. Управо то говори о нужности сарадње између различитих сектора, а нарочито између сектора који су у ужем смислу повезани са шумским екосистемима, као што је шумарство, прерада дрвета, заштита животне средине и многи други. Доношење одлука првенствено на макро плану, а тако и на микро плану што је узрочно последична веза мора укључити све заинтересоване стране.
Као што је већ речено, промене у природи се веома брзо дешавају, сходно томе да би друштво успело да прати исте и ради на очувању шума потребно је улагати огромна средства у науку како би се кроз одређени мониторинг стања шума а исто тако кроз анализу законитости утицаја одређених фактора на шуму могле прописати правовремене мере. Континуирана улагања у стварање адекватног система превенције, што се може засновати искључиво на научним чињеницама, односно стручним деловањем, јако је важан обзиром да имамо све учесталије елементарне непогоде у шумама (снеголоми, снегоизвале, пожаре, суше итд.) које изазивају огромне проблеме не само на територији на којој је штета настала него и на ширем подручју. Разлог томе је што долази до уланчавања штета на овим просторима од стране фитопатогених гљива и инсекатских оштећења, исто тако на ширем подручју долази до изостајања адекватних и правовремених мера газдовања како би се штете у шумама санирале.
Повећање степена шумовитости Србије је од великог значаја, али првенствено кроз повећање степена шумовитости у општинама које имају низак степен шумовитости. Како су миграције становништва из села у градове све присутнија, веома честа слика је обрасло пољопривредно земљиште шумским врстама, где пољопривредне културе сукцесивно прелазе у шуме. Наравно, ово није разлог да се радови на пошумљавању изоставе, чак штавише потребно је константно радити на проналажењу нових, погодних површина за пошумљавање, организовати различите акције. Посао на пошумљавању изискује огромне капацитете у људству, адекватном садном материјалу за одређено станиште, површине које нису намењене пољопривредној производњи итд. Све наведено указује да унапређење стања постојећих и подизање нових шума изискује огромне напоре првенствено шумарске струке, еколога, различита удружења која се баве организацијом акција пошумљавања итд.
Поред повећања шумовитости, веома је важно напоменути и значај очувања и повећања квалитета шума, јер свакако подизањем и неговањем квалитетних шума стварамо горе поменути превентивни систем борбе како би се смањила могућност за појавом огромних штета где би морали да се бавимо последицама.
Човек је од почетка свог постојања на разне начине био везан за шуму, прво је у шуми проналазио заклон, храну, користио дрво као оруђе и оружје, потом као сировину за градњу, до данас, када поред основних потреба за сировином користи шуму за рекреацију, образовање, у здравствене сврхе. Све ово говори о значају очувања овог комплексног екосистема. Очувањем шумских екосистема доприноси се не само заштити живодне средине обзиром на улогу коју имају шуме, него и на рурални развој, туризам итд.
Ивана Читаковић, Т-01/2022