СРПСКА ПАМЕТ, ЗНАЊЕ И УМЕЋЕ

Дозвољено мишљење – есеји професора Футуре

Пише: Нада Косановић

Почетак 2020. године. свет је обележио разоран потенцијал корона вируса, како на менталном тако и на свим другим нивоима и сферама живота…

Вирус је, пре свега, довео до промене правила пнашања у друштвеном опхођењу и контактима.

Хенри Менс/ колумниста Фајненшл тајмса/, пише да је корона вирус подсетио. да се свет не може лако контролисати како је раније деловало, уз оцену да садашња епидемија може довести до прихватања непредвидивости у размишљању људи као и до структуралних промена./ Црна смрт у средњем веку, убрзала је пропадање феудализма – многи сељаци су умрли, па су земљовласници изгубили своју моћ. Шпанска грозница која је 1918. убила више од 50 милиона људи, убрзала је увођење јавне здравствене заштите./

Уз свеопшту оцену да се не зна како ће се ствари даље развијати, готово су сви сагласни да након што људи некако поврате надзор над сопственим животом, долазе економске последице ..

Што се тиче Србије, процена владајуће елите је да ће негативан ефекат епидемије вируса корона сигурно погодити српску економију, али да ће штета ипак бити минимална. Оцена је да је привредни циклус у Србији у фази одрживе експанзије, уз балансиран фискални и стабилан финансијски систем.

Међутим, последњих година раст БДП је у највећој мери последица солидне домаће потрошње и размаха грађевинарства. За развијену економију имамо превелик, спољнотрговачки дефицит у износу од 6,3 милијарди евра Потпомажу га стране инвестиције, у износу од 3,6 милијарди евра прошле године и дознаке наших гастарбајтера, од 3,4 милијарде. Тих збирних седам милијарди су спречили и да динар не девалвира.

У ситуацији када људи данас купују само најпотребније, а сви чувају новац за „црне дане“, тешко да ће грађевинарство задржати досадашњу динамику. Може се претпоставити да ће доћи до озбиљнијег застоја што ће се рефлектовати и на пад цена стамбеног квадрата.То значи да ћр први потпорни стуб економија-тражња-стагнирати.

Други носећи стуб економије Србије, потрошња, такође ће стагнирати. У тешким временима људи купују само оно што им је неопходно за одржавање егзистенције.

На тај начин, наша привреда остаје без оба потпорна стуба. При томе коронавирус криза темељно потреса Италију и Немачку, два наша најважнија економска партнера, а јако погађа и земље ЦЕФТА подручја и Русију, са којима Србија, такође, има развијене економске односе. Са свима њима ћемо мање пословати и изостанак те сарадње ће се итекако одразити на српску економију..

Наравно да ће и страних улагања у Србију бити знатно мање него у претходном периоду, као и осетно мање дознака из иностранства. Банкари процењују да ће се, преполовити,

Истовремено, заостаће и већи приход од туризма. У саопштењу РЗС, у Србији је у мају 2020. године, у односу на мај 2019. године, број долазака туриста мањи је за 87,6 одсто, а број ноћења мањи је за 82,6 одсто,. У мају 2020. године, у односу на мај 2019. године, број ноћења домаћих туриста мањи је за 76,4 одсто, док је број ноћења страних туриста мањи је за 94,4 одсто.

Мораће се девизним резервама изравнати платни биланс. Оне јесу солидне, али брзо ће се смањивати.

Међутим, у Фискалном савету истичу да ће Србија због пандемије вируса ковид-19 имати мањи пад бруто домаћег производа (БДП) од других европских земаља, првенствено због структуре економије, односно већег учешћа пољопривреде и прехрамбене индустрије у БДП, а мањег удела високософистицираних грана, Удео пољопривреде Србије у БДП износи 7,5 одсто, док је у централној и источној Европи 3,5 одсто, у западноевропским земљама мање од два одсто, а слично је и са прехрамбеном индустријом.

Удео пољопривреде и прехрамбене индустрије у БДП ће се, смањивати са даљим развојем Србије у корист продуктивнијих грана као што се дешавало и у другим европским земљама, али Србију сада мања економска развијеност од других чува од већег пада БДП-а.

Текућу годину српска економија живи са падом економских индикатора у односу на период из претходне године. Велико је питање хоће ли се одржати изнад воде или ће се усмерити ка дну.

А хоће ли потонути, зависи хоће ли бити српске памети, знања и умећа на овдашњој политичко-економској сцени.

Истовремено, ово је доба када се као о реалним могућностима расправља и о изумирању и бесмртности људи- Шта је, извесније, зависи само од нас.

А за то су нам потребни и памет и срећа..