Neodrživost održivog razvoja u Srbiji – ima li nade za mlade? – Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura"

Neodrživost održivog razvoja u Srbiji – ima li nade za mlade?

„Održivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe“ .

Ovako glasi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine predložila Komisija za životnu sredinu i razvoj Ujedinjenih nacija u izveštaju koji je naslovljen „Naša zajednička budućnost“. Definicija nije zvanična, ali je sa godinama postala opšte prihvaćena i najčešće citirana.

Tematika održivog razvoja dalje se oblikovala kroz dokument „Agenda 21“ (Rio de Žaneiro, 1992) u kojoj su definisani osnovni principi održivosti. Jedinstvena poruka ovog dokumenta jeste – RAZMIŠLJAJ GLOBALNO, DELUJ LOKALNO. Na konferenciji u Johanesburgu 2002. godine utvrđeno je da održivost ima tri komponente: ekološku (ravnotežu), ekonomsku (sigurnost) i socijalnu (pravednost). Srbija je 2008. godine usvojila „Nacionalnu strategiju o održivom razvoju“ (Vujadinović, S. & Šabić, D. (2019). Geografija 2 – udžbenik za drugi razred gimnazije. Beograd: Logos)

I sad dolazimo do pitanja – i šta je postigla?

Nažalost, ne puno. Ovde treba detaljnije posmatrati sociološki i psihološki profil stavnovnika Srbije i okolnih zemalja. Jer šta je to toliko misteriozno i intenzivno što prosečnog čoveka u ovim našim balkansko-panonskim državama nagoni da baci u reku – kesu, flašu, biciklu, mašinu za veš, frižider, kauč, sto i stolice? Pomislio bi možda neko malo duhovit – pa možeš kuću opremiti iz reke. Ipak, nije za smeh. O bacanju otrovnih materija i lešina životinja ipak ne bih.

Potpećko jezero na Limu

Foto: Zlatan Turković/https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55531709

Jovan Memedović (najveći ljubitelj prirode u Srbiji, a i šire) – portret u Savi od flaša, autor Andrej Josifovski Pijanista

Foto: Petar Sarčev

Skoro svaki put kada izađem iz stana obuzme me sramota zbog okruženja u kojem živim, a koje ne mogu sama da promenim ma koliko se trudila. A tek kada duva košava pa se silne kese, flaše i toalet papir, između svega ostalog, razlete po ulicama i ono malo zelenih površina između zgrada, osećaj iskakanja iz sopstvene kože (može i države) je neopisiv. Još ako se nakače na neko drvce, žbun, cveće koje je Skupština stanara neke zgrade uredila ispred ulaza – pa nema tog patriote koji bi me ubedio da treba da budem srećna jer nigde mi neće biti toplo oko srca kao u mojoj rodnoj zemlji. Dobro, kriva je malo i košava, malo i ptice koje čeprkaju po kantama. Ali nisu baš toliko krivi. Malo više (najviše) krivi smo ipak – mi, ljudi, patriote. Ako se slučajno neko pobuni pa iskritikuje određenu osobu koja je upravo bacila otpad na ulicu, zelenu površinu – u najboljem slučaju dobiće ignorisanje. U nekom realnijem slučaju ipak će dobiti psovku. U malo gorem slučaju dobiće pljuvačku u njegovom pravcu. A u najgorem verovatno ruku ili nogu hitro usmerene u pravcu glave, leđa, stomaka ili zadnjice onog što se usudio da kritikuje. Desilo mi se ili sam svedočila ovim situacijama.

Šta studiraš?

Koga god da sretneš – nešto studira.

Svi sa diplomom u ruci, ekološka situacija u Srbiji i regionu nikada gora nije bila. Čemu li služe sve te silne knjige u rukama? Stvori li se kod mladih, obrazovanih ljudi neko kritičko mišljenje? Da li su bar malo svesni da je početna tačka ekološkog napretka – ekološka svest? Ma šta studirali, pa i da ne studirate, ako ste mladi imate potencijala i snage kao niko da utičete na podizanje te svesti.

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“ – govorio nam je Dositej Obradović. Međutim, bojim se da je Dositej imao malo drugačije shvatanje ove rečenice od onoga kako bi je današnje mlade generacije razumele. Knjige i učenje ne služe samo da se pohvalite diplomom na društvenim mrežama i nađete dobar posao od kojeg ćete sebi obezbediti lagodan život. Valjda je prirodno da nakon godina učenja postanete mladi intelektualac svestan sveta oko sebe i njegovih nedostataka na koje može uticati svojom voljom, znanjem i aktivizmom na bilo koji način. Za ispunjen život nije dovoljno živeti u svom balonu nezainteresovanosti, verujte mi. Pomalo nije ni moralno.

Na sve strane priča o održivom razvoju, a u praksi – mućak, rekli bi stari. Mali procenat ljudi razmišlja o budućim generacijama. Mi smo na planeti Zemlji samo privremeno, a sebično je eksploatišemo i bahatimo se nekulturom, dok nam ni na kraj pameti nije – a šta će oni posle nas? Zašto rađamo decu da rastu okružena deponijama, otrovima i vodom koja nije za piće?

Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ ima nastavni plan i program u potpunosti okrenut razvijanju ekološke svesti kod omladine i motivisanju istih da važnost zaštite životne sredine i održivog razvoja šire van fakultetskih klupa. Smer Primenjena ekologija koji će sa početkom nove akademske godine zaživeti, imaće izuzetno važan predmet Razvoj ekološke svesti. Oba smera (Zaštita životne sredine i Primenjena ekologija) nude korisne predmete koji vrlo stručno mogu osposobiti studenta da društveno deluje u pogledu ekologije, a samo neki od njih su: Socijalna ekologija, Reciklažna industrija, Upravljanje resursom otpada, Obnovljivi izvori energije, Procena uticaja na životnu sredinu, Ekološki kriminal, Ekološko pravo i prirodni resursi… Na master studijama moguće je dodatno se usavršavati u oblasti upravljanja rizicima u životnoj sredini jer su mladi stručnjaci sa ovim znanjem trenutno neophodni u Srbiji i to u što većem broju. Za ambicioznije koji bi da menjaju svet, a ne samo svoje okruženje – FPE Futura nudi usavršavanje u uvek atraktivnoj oblasti ekonomije životne sredine i klimatskih promena. I kao jagodica na vrhu torte – znate li da doktorat iz toliko važnog održivog razvoja možete steći upravo na „Futuri“?

Umesto zaključka…

Verujem se da ste svi nekada čuli za „Karminu Buranu“ . Takođe, verujem da ste čuli i samu melodiju, a niste znali da je to baš „Karmina Burana“. Reč je o zapisima – pesmama sa kraja XII i početka XIII veka, a koje su inspirisale nemačkog kompozitora Karla Orfa da stvori jednu od najprepoznatljivijih melodija svih vremena. Ali to nisu obične pesme, to su pesme putujućih studenata. A tadašnji studenti inspiraciju za svoje stihove pronalazili su u svemu što ih okružuje, između ostalog i u prirodi. „Karmina Burana“ oduvek me je asocirala na apokaliptične situacije. Do tih granica da kad idem ulicom, a sprema se oluja, smeće leti na sve strane, u glavi čujem segment „O Fortuna“ iz „Karmine Burane“ (onaj najpoznatiji iako on ne govori o prirodi). Preporučujem po meni najbolje izvođenje ovog remek dela – Beogradska filharmonija pod dirigentskom palicom kolosalne i nedostižne po talentu i energiji, večitog motivatora studenata prof. Darinke Matić Marović. Pa možda se i vama, dragi sadašnji, budući i nekadašnji studenti i ostali pojavi neka apokaliptična scena u glavi…vrlo izvesna ako ne reagujemo dok još možemo. Jer uskoro nećemo moći.

Dodatna motivacija

http://www.kutaknet.com/index.php/aktuelno/memedovic-i-500-dzakova-dubreta-voditelj-rucno-cistio-jezero-perucac-otpad-godinama-bio-u-vodi-video

Milica Cvetanović, geograf

Asistent na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura