Kontramiting srpske ekonomije

Dozvoljeno mišljenje – eseji profesora Future

Piše: Nada Kosanović

U slučaju da nismo iluzionisti, svesni smo i znamo da Srbija živi loše, a naše zaostajanje za zemlјama centralne i istočne Evrope, i naročito zapadne, raste.
A sudeći po sadašnjem pravcu kretanja naše zemlјe – neće nam biti bolјe ni za 2-3 godine.
Često, u medijima, slušamo o rastu BDP-a i činjenici da smo zemlјa sa „najvećom stopom rasta u regionu“. Međutim, ekonomija je egzaktna nauka.
A nauka Bruto domaći proizvod (BDP ) definiše kao zbir svih proizvedenih proizvoda i svih usluga pruženih u jednoj zemlјi u određenom vremenskom periodu, najčešće tokom kalendarske godine. Osnovna svrha izračunavanja bruto domaćeg proizvoda je uvid u ukupnu ekonomsku aktivnost na teritoriji jedne zemlјe – razvoj i stepen rasta njene ekonomije. BDP je jedan od indikatora ekonomskog zdravlјa u zemlјi (ne najtačniji ) i koristan je kao pokazatelј ekonomske aktivnosti – da li postoji ekonomski rast ili ne.
Statistički i numerički rezultati pokazuju da srpska privreda trenutno raste ispod svog potencijala, odnosno oko 3% umesto potencijalnih 5%. Prema ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovništva, Srbija je na samom dnu evropskih zemalјa.
BDP po glavi stanovnika Srbije je manji od polovine zemalјa Centralne i Istočne Evrope (CIE) i predstavlјa samo trećinu u odnosu na razvijene zemlјe zapadne Evrope.
Fiskalni savet procenjuje da je nizak ekonomski rast osnovni uzrok nedovolјno brzog rasta BDP-a a i najveći ekonomski problem u Srbiji.
Faktori koji sprečavaju brži ekonomski rast u Srbiji, ili smanjuju rast BDP-a za skoro 2% su:
1. Visoka korupcija
2. Zaostajanje za vladavinom prava
3.Nizak nivo državnih i privatnih investicija i
4. Loš kvalitet obrazovnog sistema
Izveštaj Fiskalnog saveta sugeriše da Srbija ne treba da se bavi rastom BDP-a u zapadnoj Evropi, čiji trend rasta trenutno iznosi oko 2%.“ Manje razvijene zemlјe treba da imaju brži ekonomski rast u odnosu na ekonomski razvijene zemlјe pošto rast BDP-a od 2% u bogatim zemlјama i dalјe je u ukupnoj vrednosti na mnogo višem godišnjem nivou u poređenju sa 5% u zemlјama ICE.
Jednostavnije rečeno, 2% od broja 1.000 je 20, a 5% od broja 100 je samo 5. Konkretno, 2% rasta BDP-a u Nemačkoj iznosi 205.584 milijarde dolara, a naši 4% su samo 3.171 milijardi dolara (izvor: statisticstimes.com) .
Ni u fiskalnoj strategiji za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. ne spominju se promene fiskalne politike koje bi doprinele ubrzanju ekonomskog rasta. Fiskalna strategija ne predviđa povećanje učešća javnih investicija u BDP u naredne tri godine.
A među cilјevima Vlade, i dalјe je opredselјenje ka smanjenju učešća javnog duga u BDP-u, što je danas 54,1 odsto, kao i dalјi rast stranih direktnih investicija, koje su ove godine dostigle 2,6 milijardi evra.
Novinu koju je uveo Mlađan Dinkić u nastojanju da privuče strane investicije, gde država strancima nudi do 10.000 eura po zaposlenom, pogubna je za srpski privatni sektor.
Ne postoji zemlјa koja se razvila na temelјu stranih akumulacija, odnosno stranih ulaganja, jer je u tom slučaju, domaći poslovni sektor diskriminisan, a kada su domaća preduzeća, samim tim i domaća privreda diskriminisani, nacionalna ekonomija je manje efikasna. Samim tim su subvencije stranim investitorima pogrešna politika, a uz smanjenje plata i penzija, posledično imamo i stimulisanu emigraciju kao negativnu nus pojavu.
Za pozitivne turbulencije u srpskoj ekonomiji potreban je “ekonomski kontramiting “..On bi se mogao ogledati u redefinisanju strateških opredelјenja Srbije gde bi osnovno strateško opredelјenje bila domaća akumulacija i razvoj srpske ekonomije bazirane na nacionalnim inputima i autputima.