MLADI IMAJU ŠTA DA TRAŽE NA SELU

Novosadski reporter, broj 217

 

Problemi na selu i dalje su brojni, a odlazak mladih je najteži i najbolniji. Ipak, dosta toga se može uraditi i mnoge mere ne koštaju ni dinara, kaže predsednik Saveta za poljoprivredu SPO i potpredsednik Pokrajinskog odbora SPO dr Nada Kosanović.

Sa jedne strane neobrađene oranice a sa druge mladi beže sa sela?
„Predlažem da se polovina državne zemlje dodeli mladim parovima u dugoročni zakup, bar na 49 godina. Osim toga, Vlada Vojvodine treba da nastavi i još više podstiče besplatnu dodelu seoskih kuća mladim bračnim parovima.

Da li postoje primeri za tako nešto u regionu?

– Rumunija mladim bračnim parovima daje i 70.000 eura ako se odluče da žive na selu. U Sloveniji, kada naslede zemlju i kuću od roditelja, dobijaju 40.000 eura ako ostanu na imanju.
Kako privući više novca iz evropskih fondova?

– Naše mesne zajednice, a time i seoske, nemaju budžet ni izvorne prihode što ih sprečava da povlače sredstva EU namenjena ruralnom razvoju kroz IPARD fondove. Tako je i u Bugarskoj pa je tamo iskorišćeno samo nešto više od dva odsto mogućih sredstava, dok je u Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i drugim zemljama, sasvim drugačije.

Kako to izgleda u praksi?

– U maloj slovenačkoj opštini Podčetrtek, sa tri hiljade stanovnika, u opštinskoj administraciji zaposleno je samo troje ljudi. Ni predsednik opštine ne prima punu platu, radi kao mašinovođa elektro i dizel lokomotiva. Ipak, zvanično su proglašeni najlepšim malim mestom u Evropskoj uniji, a iz fondova EU dobili su milione eura za rekonstrukciju puteva, izgradnju sportskih dvorana, biciklističkih staza, kanalizacionih, sistema, dogradnju vodovodnih sistema i obnovu š

kola.

Šta donosi osnivanje opština u malim mestima i selima?

– Evropska iskustva su evidentna – opstanka žitelja sela na ognjištima, smanjenje razlika u stepenu razvijenosti pojedinih delova države, veća ulaganja … Nove opštine treba da budu uspostavljene tamo gde to potrebe ljudi nalažu i tada neće biti dodatnih nameta za njihove stanovnike. Od svoje imovine, poreza, taksi i prihoda od privatizacije, svaka nova i mala opština moći će, veoma brzo, da finansira mnoge svoje razvojne potrebe. Kada se rasplasmsaju razvojne mogućnosti naših danas, umirućih, sela i varošica i preduzimljivost ljudi, cela Srbija će krenuti u napredak i biološki oporavak.

Ali i dalje ostaju sitna gazdinstva?

– Njih je najviše, ali svake godine sve manje. Lek su zemljoradničke zadruge i udruženja. Od zadrugarstva u svetu živi tri milijarde ljudi i bez njihovog aktiviranja nema oživljavanja sela, pa ni zaživljavanja ideje o mladim parovima na selu. Rešenje su i komercijalne porodične farme koje moraju imati jedinstven, integrisan, modernizovan i sofisticiran sistem nabavke i prodaje proizvoda a što se postiže udruživanjem … To je razvojni koncept i na državi je da obezbedi neophodna inicijalna sredstva formiranjem razvojne poljoprivredne banke u svakom regionu. Time najsiromašniji farmeri dobijaju dugoročne kredite pod povoljnim uslovima i mogućnost da unaprede svoja gazdinstva.
Da li su poljoprivrednici u svetu savladali nove tehnologije?

– Da, i naše treba obučiti da ih koriste jer mogu da se pored poljoprivrede bave i drugim delatnostima kao što su šumarstvo, zanatstvo, izgradnja manjih prerađivačkih kapaciteta, plastenička proizvodnja cveća, povrća, turizam …

Šta država još može da učini?

– Treba poraditi na jačanju domaćih brendova i stv

aranju novih, kao i njihovom promovisanjuu u Evropi i širom sveta. Time jačamo izvoznu konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvođača i kvalitet njihovih proizvoda. A imamo šta da ponudimo, od ariljske maline, požeške šljive, homoljskog meda, sremske kobasice, šunke i slanine, sjeničkog sira, goveđe užičke pršute, užičke slanine , rtanjskog čaja, krivovirskog kačkavalja, omoljskog ovčjeg sira, do kladovskog kavijara, srpske šljivovice. .. Ne izdaleka, nisam sve nabrojala.

Kad bi se mogli očekivati rezultati ovih mera?

Sprovođenje nekih od njih može na prvi pogled da deluje obeshrabrujuće, s obzirom da je potrebno dosta vremena i resursa, ali to ne sme biti razlog za odlaganje početka njihovog sprovođenja.

 

Podeli na društvenim mrežama!!!
Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail