Ekološki kampovi kao vid edukacije

Foto: https://www.ecocenterohio.com/summercamp

Stvaranje nacionalne ekološke svesti mora biti jedan od prioriteta Srbije. Od očuvanja životne sredine zavisi ne samo razvoj jedne države već i budućnost planete i opstanak čovečanstva na njoj. Upravo zbog toga decu od najranijih dana treba učiti o važnosti zaštite životne sredine. Na prvom mestu roditelji su ti koji moraju uticati na svest deteta, a zatim i vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori i drugi. Ekološka edukacija mladih treba da doprinese pozitivnom odnosu deteta prema prirodi, razvoju ekološke svesti, sticanju ekoloških znanja i navika. Jedan od načina edukacije dece i omladine jesu ekološki kampovi. Učesnici ovih kampova mogu biti učenici osnovnih i srednjih škola koji na ovakvim mestima primenjuju svoja znanja o životnoj sredini iz biologije i geografije, ali dolaze i do novih saznanja. Pored učenika, organizuju se i nešto kompleksniji kampovi za studente. Ovakvi kampovi uglavnom se organizuju daleko od gradskih centara, buke i zagađenja.

Ekološki kampovi organizuju se za učenike i studente sa ciljem edukacije o životnoj sredini u samom kampu i njegovom okruženju, a zainteresovani mladi, ljubitelji ekologije, biologije i geografije u njima učestvuju uz plaćanje skromne participacije. Smeštaj je najčešće u šatorima ili kolektivnim prostorijama čime se kod učenika i studenata stvara osećaj timskog duha i na taj način su motivisani da zajedno učestvuju u aktivnostima u okviru kampa provodeći kvalitetno vreme uz edukaciju i druženje. U Srbiji se organizuje veći broj ekoloških kampova, najčešće na terenima raznolikih geomorfoloških i hidrografskih karakteristika što pozitivno utiče na motivaciju učesnika da istražuju teren.

Ovakvi tipovi kampova imaju izuzetno veliki uticaj na decu. Vraćaju se kući sa novim saznanjima koja mogu i dalje praktikovati, kako u školi, tako i u privatnom životu. Takođe, i oni sami mogu uticati na stvaranje ekološke svesti kod drugih osoba. Ovaj tip okupljanja veoma je značajan i za socijalizaciju dece. Privremeno odvojeni od roditelja, uče da sklapaju nova prijateljstva sa decom sličnih interesovanja i da tu socijalizaciju sprovode i kroz obavljanje određenih aktivnosti u kampu. Uče da timski sarađuju, istražuju i pomažu jedni drugima u primeni novostečenih znanja. Studenti u ekološkim kampovima već imaju određena predznanja i znatno im je lakše da se snađu i organizuju. Mnogi studenti od istraživanja koja sprovode tokom učešća u kampovima prave naučne radove ili su njihova učešća deo određenih projekata.

Pozitivan efekat kampovi imaju i na predavače u njima, posebno na mlade predavače koji se tek spremaju za rad u školi. Učešćem u kampu u ulozi nastavnika biologije ili geografije, oni stiču iskustvo frontalnog i timskog rada sa decom što kasnije mogu primeniti u učionici organizovanjem različitih aktivnosti i radionica na temu istraživanja i zaštite životne sredine. Takođe, predavači mogu učiti jedni od drugih i razmenjivati iskustva.

Ipak, najveći pozitivan efekat ekološki kampovi ostavljaju na životnu sredinu jer je upravo njena zaštita cilj organizovanja istih. Okruženje u kojem đaci/studenti borave može biti očišćeno tokom trajanja kampa, mogu se osmisliti načini sprečavanja degradacije prostora, a kasnije kao predlozi biti upućeni na adrese odgovornih institucija.

Osim učenja i istraživanja, učesnici kampova imaju dovoljno vremena i za druge aktivnosti. Obzirom da se najčešće organizuju tokom letnjeg perioda, ukoliko se kampovi nalaze u blizini nekih hidrografskih motiva, učesnici će slobodno vreme koristiti za kupanje. Takođe, mogu obavljati i druge vrste rekreativnih aktivnosti poput planinarenja, pešačenja, posmatranja i interakcije sa životinjama što se može povezati sa ambijentalnom nastavom jer tom prilikom oni uče, istražuju i primenjuju stečena znanja.

Predlozi za realizaciju ambijentalne nastave u ekološkim kampovima

Ekološki kamp za učenike osnovnih škola od petog do osmog razreda

1. dan   Nekoliko predavača (nastavnika) upoznaju se sa učenicima u dvorištu kampa. Učesnici su u rasponu od 11 do 15 godina. Predavači ih najpre pitaju koliko su upoznati sa načinima ekoloških aktivnosti. Zatim ih uvode u priču o samom području u kojem se kamp nalazi (poželjno u blizini jezera ili reke) i ukratko o prirodnim karakteristikama prostora. Učesnici zapisuju i javljaju se sa pitanjima. Kasnije tog dana, predavači vode učesnike u prvi kraći obilazak područja.

2. dan   Na početku drugog dana predavači govore o geološkim, geomorfološkim, klimatskim i hidrološkim odlikama prostora. Zatim se učesnici dele u grupe (mešovite po godinama i polu), a predavači postaju mentori. Sve grupe istražuju isto područje, ali svaka za sebe uz pomoć svojih mentora. Tokom popodneva kreću u prva istraživanja prostora. Uz pomoć mentora, sagledavaju stanje zaštite životne sredine na obali reke/jezera i uticaj postojeće ili potencijalne degradacije na vodu i klimatske karakteristike. Prate uticaj temperature vazduha, padavina i osunčanosti na prostor. Učesnici koriste svoje sveske u koje su ranije tog dana upisivali informacije sa predavanja. Baziraju se uglavnom na opise uticaja degradacije na konkretnom prostoru, a mentor im pomaže sa stručnim objašnjenjima i terminima koje učesnici zapisuju.

3. dan   Predavači govore o biogeografskim i pedološkim karakteristikama prostora. Popodne učesnici i mentori kreću u istraživanja iz ovih oblasti. Zapažaju biljke, njihovo rasprostranjenje, veličinu, insekte na njima, opažaju ptice, ribe i druge životinje, kao i stanje i posledice eventualne degradacije zemljišta.

4. dan   Pretposlednjeg dana učesnici u okviru svojih grupa sumiraju informacije do kojih su došli prilikom istraživanja prostora.  Ukoliko je dostupan računar, onda se na njemu piše izveštaj, a ukoliko ne, piše se na papiru. Takođe, učesnici prave panoe ili prezentacije na računaru vezane za ono što su istraživali, kako bi poslednjeg dana kampa prezentovali svoje rezultate.

5. dan   Predstavnici grupa (jedan ili dva učesnika) izlažu svoje zaključke, naglašavaju značaj prirodnih odlika tog prostora i predlažu načine zaštite životne sredine. Formira se žiri ili se bira samo jedno po mogućstvu stručno lice koja će ocenjivati izlaganje i zaključke svake grupe, ali to ne mogu biti mentori-predavači. Nakon toga, predavači organizuju kviz za grupe o temama koje su obrađivane prethodnih dana, a poeni u kvizu mogu se sabirati sa poenima dobijenim za izlaganja i grupe se rangiraju po uspešnosti. Kraj kampa.

Ekološki kamp za studente

1. dan   Upoznavanje učesnika sa planom rada kampa. Početni obilazak planine u vidu izleta.

2. dan   Studentima se dele zaduženja u odnosu na njihove oblasti studiranja i interesovanja. Svaka grupa ima svog predstavnika iz iste oblasti čija je glavna uloga da usmerava svoj tim. On takođe može biti student osnovnih ili viših nivoa studija. Uglavnom je to onaj učesnik koji se već bavio određenim istraživanjima ili je ranije posećivao slične kampove. Grupe ne moraju imati isti broj članova. Prave se planovi daljih istraživanja.

3. dan Studenti kreću u istraživanje planine. Svaka grupa istražuje sa svog aspekta – geografi istražuju geografske odlike prostora (osim biogeografskih), dok se biolozi i ekolozi više bave biološkom raznovrsnošću i očuvanošću prostora. Svakog dana oni istražuju određeni deo planine, ali ne predaleko od kampa jer do svih lokacija moraju doći pešačenjem. Na primer, trećeg dana mogu istraživati prirodne karakteristike dela sliva planinske reke. Na kraju dana razmenjuju mišljenja, iznose zaključke, a predstavnik grupe sve evidentira.

4. dan   Studenti kreću ka određenom planinskom vrhu i na putu do vrha istražuju karakteristike prostora. Uveče opet ponavljaju aktivnosti kao i prethodnog dana.

5. dan   Studenti se upoznaju sa lokalnim stanovništvom i sagledavaju međusobne uticaje na relaciji stanovništvo-životna sredina prostora.

6. dan   Predstavnici grupa iznose svoje zaključke i edukuju ostale o geografskim i biološkim karakteristikama prostora i stanju životne sredine. Ukoliko je to dostupno, grupe mogu praviti i prezentacije na računarima sa podacima, analizama i fotografijama koje su sami napravili. Učesnici vode eventualne debate.

7. dan   Grupe se udružuju i na osnovu istraživanja prostora predstavljaju predloge mogućih načina zaustavljanja degradacije životne sredine, a ukoliko zagađenosti nema na tom prostoru, onda iznose predloge daljeg očuvanja prirode od strane lokalnih, regionalnih i državnih organa. Kraj kampa.

 Msc Milica Cvetanović, asistent FPE Futura