10.10.2017. Drugi dan na jesenjem eko kampu „Integralna zaštita kulturne i prirodne baštine“

Studenti fakulteta Futura su i danas (10.10.) imali priliku da posete Veliko Ratno ostrvo i prisustvuju zanimljivim predavanjima. Kao i juče studenti su sačekani na pontonu JKP “Zelenilo Beograd” i odatle preveženi na ostrvo.

Nakon okupljanja, održano je prvo predavanje gde je Aleksandra Dabežić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, govorila o starom jezgru Zemuna. Slušali smo o istorijatu i arhitekturi zemuna, kao i o istorijatu samog ostrva i njegovim namenama kroz istoriju.

Sledce predavanje vodio je dr Vladimir Pavićević o upravljanju ambalažnim otpadom. Pomenuto je kako se u zaštitu životne sredine ulaže manje od 0.3% budžeta države i kako Srbija izvozi sirovine koje se prerađuju u drugim državama i prodaju nazad u Srbiji za mnogo više novca. Dobar primer za ovo je bio taj da se Srbiji više isplati da sagoreva drveće u toplanama nego da izvozi u druge zemlje. Na ovo predavanje nadovezala se i Vladimirova koleginica sa Tehnološko-metaluškog fakulteta sa temom reciklaže otpadnog PVC i PET, govoreći malo više o hemijskim sastavima plastike i hemijskim preradama. Na primer preradom reciklirane plastike i njenim mešanjem sa drvetom može da se dobije materijal koji liči na drvo i ima mnoga njegova svojstva iako je zapravo veci procent tog materijala plastika.

Nakon pauze za ručak i odmora krenuli smo u obilazak ostrva sa dr Milanom Medarevićem sa Šumarskog fakulteta, koji se takođe bavi planiranjem i korišćenjem šuma Velikog Ratnog ostrva. On naziva ostrvo prašumom u centru Beograda iako se ne koristi na odgovarajući način. Saznali smo da je optimalna šumovitost u Srbiji oko 60% i da se taj broj povećava zbog toga što sve više ljudi sa sela odlazi u gradove što daje prostor šumama da se šire po napuštenim selima.