Tribina Bioetičkog društva Srbije – 21. septembar 2016, Dom omladine, Beograd, od 19:00 do 21:00
Govore: Zorica Davidović, Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura, Univerzitet Singidunum; Vladimir Miletić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu.
Ako se osvrnemo na jednu od prvih definicija bioetike, a koja se definiše kao pluriperspektivno područje u kome se u interakciji raznorodnih perspektiva stvaraju uporišta za orijentiranja ka pitanjima koja se odnose na život ili na uslove njegovog održanja (Čović, 2005.), a kako se kao glavna ograničenja tradicionalne etike navode antropocentrizam, istovremenost i individualizam, ukazala se potreba da usled sve veće degradacije, priroda posmatra kao etička kategorija te kao takva inkorporira u zonu čovekove odgovornosti. Konsekventno, nameće se potreba za novim edukativnim programima, a koji će uključivati osnovne principe bioetike.
Kako integrativnu bioetiku obeležava izrazita interdisciplinarnost, uvažavanje i uključivanje u raspravu relevantnog kruga posebnih naučnih disciplina, kao i iz kulturne perspektive, smatramo da savremeni pristup problematici efikasnog sistema edukacije pre svega mora biti holistički, kroz sintezu znanja različitih naučnih oblasti, u cilju pomeranja granica između određenih naučnih disciplina radi prelivanje znanja iz jedne oblasti u drugu. Podrazumeva se da bi u tom cilju trebalo uneti više novih naučnih metoda preciznijeg posmatranja, doći do više građe i posebno voditi računa o novim činiocima, koji dovode do znatnih promena.
Savremena izrazito dinamična društveno-ekonomska kretanja iziskuju adekvatne odgovore za rešavanje sve kompleksnije problematike integracija, diferencijacija i valororizacije društva i prirode, te pojedinca u njima.
Ono što je primarni zadatak u okviru vaspitno-obrazovnog procesa, jeste da se nove generacije vaspitavaju i usmeravaju na jedini mogući put razvoja svesti pre svega, preko jačanja kolektivne ekološke inteligencije, a kako bi oni dalje svojim naslednicima ostavili čist i bezbedan životni prostor. Stoga, naš osnovni zadatak jeste pravilna edukacija kako bi mladi ljudi bili u mogućnosti da spoznaju sopstvene i tuđe uticaje na životnu sredinu, čime bi bili podstaknuti da promišljaju o mogućim poboljšanjima te na kraju bili i osposobljeni da stečeno znanje primene, podele i prenesu drugima. Fizička kultura posredstvom aktivnosti u prirodi u sprezi sa ekologijom kao integralnog dela svih njenih entiteta, raspolaže moćnim “akademskim oružjem” za ovu borbu iz koje mora izaći kao pobednik.
Ako već nismo u stanju da sprečimo proces uništavanja prirode, onda je naša moralna dužnost da se isti uspori, kako bi imali dovoljno vremena da razmislimo na koji način se dalje kretati ka izvesnijoj budućnosti.