STUDENTI FAKULTETA FUTURA NA KURSU IZ BIOEKONOMIJE NA UNIVERZITETU JUŽNA BOHEMIJA U ČEŠKIM BUDEJOVICAMA

Deset studenata Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura, u periodu od 23. do 28. maja 2016. godine, borave na Kursu o bioekonomiji u Češkim Budejovicama. 

Zahvaljujući njihovim svakodnevnim dopisima, sa Vama delimo iskustva i utiske sa ovog kursa.

DNEVNIK IZ ČEŠKE: STUDENTI FAKULTETA FUTURA NA KURSU IZ BIOEKONOMIJE

Univerzitet Juzna Bohemia, Češke Budejovice 2016.

Autor dnevnika: student Sonja Avramović

 

Prvi dan, 23.06.2016.

  [st_gallery gallery=“5060″ size=“portfolio-full“ columns=“1″ lightbox=“yes“] 

Deset studenata FPE Futura dobilo je priliku da poseti Univerzitet Juzna Bohemia u Češkim Budejovicama i prisustvuje petodnevnom kursu na temu bioekonomije. Kurs je osmišljen kao kombinacija teorijske nastave, ekskurzija i izrade studije slučaja.

Prvi dan kursa bio je posvećen teorijskom uvodu u bioekonomiju sa aspekata politike, ekonomije i ekologije. Predavači sa više evropskih univerziteta i članovi evropskih organizacija govorili su o tome šta je ustvari bioekonomija, koji je njen značaj za Evropu i svet i kako ona može doprineti ispunjavanju ciljeva održivog razvoja. Kurs su svečano otvorili prof. dr Miroslav Lapka, prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta i prof.dr Eva Cudlinova, iz Departmana za regionalni razvoj Ekonomskog fakulteta.

Prof. dr George Sakellaris, sa Instituta za eksperimenatalnu medicinu u Pragu, održao je predavanje na temu Bioekonomija: perspektiva za Evropu. On se osvrnuo na glavne probleme u EU, izdvajajući tri osnovna – kriza sa hranom, manjak energije i klimatske promene. Prof. dr Sakellaris naveo je da su ovo tri različita problema koja su međusobno povezana. Bioekonomija predstavlja dobro integrativno rešenje ova tri evropska problema. Integrativnu bioekonomiju, kao dobro rešenje, čine tri stuba – nauka, biznis i društvo; ekološka bezbednost i kontrola hrane. Prof. dr Sakellaris je još govorio o očekivanjima i realnosti u implementaciji bioekonomije. Očekivanja su da ona donosi ogromne prihode, a realnost da se mora gledati i planirati na duge staze, jer brzi profit nije moguć u ovoj oblasti. Pokretači za implementaciju bioekonomije su pritisci na životnu sredinu, rast cene energije i rast populacije i očekivanog životnog veka ljudi. Najznačajniji dokument koji je donesen u oblasti bioekonomije je Bioekonomija za Evropu iz aprila 2012. godine.

Ing. Nađa Koničkova, iz Tehnološkog centra ASCR, upoznala je učesnike sa radom organizacije iz koje dolazi i programom Horizon 2020, sa akcentom na podršci koju ovaj program pruža razvoju bioekonomije. Horizon 2020 pokušava da pronađe odgovore za ekonomsku krizu i poboljša poziciju EU u istraživanjima na globalnom nivou. Ovaj program pokušava da doprinese odličnoj nauci, industrijskom liderstvu i rešenju društvenih problema. Bioekonomija se u Horizon 2020 nalazi u okviru rešenja za Drugi društveni problem, koji obuhvata sigurnost hrane, potencijale okeana, inovacije i razvoj biznisa u ruralnim i priobalnim zonama i ponovnu idustrijalizaciju Evrope. Učesnici kursa, dobili su paralelu između impelementacije bioekonomije u Evropi i Americi. Razlika se ogleda prvenstveno u principu predostrožnosti. Evropa se oslanja na taj princip, i vodi se time da ne treba rizikovati, što u velikoj meri otežava primenu bioekonomije, dok je to u Americi potpuno suprotno.

O bioekonomiji sa aspekta biohemije, govorio je prof. dr Costas Vorgias, sa Univerziteta u Atini. On je govorio o ekonomiji kroz biologiju, objašnjavajući mehanizam rada ćelije i značaj novih otkrića vezanih za DNK. DNK čini neograničen izvor informacija, koje su osnova za razvoj bioekonomije. 

 

Drugi dan, 24.06.2016.

[st_gallery gallery=“5061″ size=“portfolio-full“ columns=“1″ lightbox=“yes“]

Drugog dana kursa, učesnici su išli na jednodnevnu ekskurziju u Trebon, kako bi se upoznali sa bioekonomijom u praksi. Prva poseta bila je Institutu za mikrobiologiju Češke akademije nauka i umetnosti, gde je prof. RNDr Jiri Masojidek održao kratko predavanje o proizvdnji biomase od mikro i makro algi i njihovoj primeni u svakodnevnom životu.

Postoje različiti načini za dobijanje biomase od algi. Jedan način je da se alge izvade iz nekog akvatičnog ekosistema, izvrši se ekstrakcija, zatim se vrše različiti procesi da bi se dobila biomasa, koja se nakon toga drži u tubama na optimalnoj temperaturi od 35 stepeni. Ovako dobijena biomasa, ima veoma dobre karakteristike i primenljiva je u svakodnevnom životu, kao i bilo koja druga. Nakon uvodnog predavanja, učesnici kursa obišli su proizvodni pogon, kako bi se upoznali sa procesom proizvodnje u praksi. U proizvodnom pogonu mogli su se videti zatvoreni generatori, koji služe za proizvodnju kada je spoljašnja temperatura preniska i trake kojima se transportuje krajnji proizvod. Na kraju obilaska, učesnici su imali priliku da izbliza vide i probaju ekstrakt dobijene biomase.

Nakon ručka u Brewary restaurant, posećen je pogon za proizvodnju biogasa, kompanije Hempoint. Učesnici su posetili organsku farmu svinja, upoznali se sa njenim radom i procesom dobijanja metana, čijim spaljivanjem se dobija energija. Hana Gabrielova i Šarka Vlachova iz hompanije Hempoint su održale predavanje o primeni i potencijalu industrijske konoplje. Učesnici su za kraj dobili od Hempointa na poklon čaj od industrijske konoplje. Nakon celodnevne ekskurzije, predveče su se učesnici vratili u kampus univerziteta. 

 

Treći dan, 25.05.2016.

[st_gallery gallery=“5064″ size=“portfolio-full“ columns=“1″ lightbox=“yes“]

Jutro je počelo predavanjem ing. Marcele Prihodove, iz Ministarstva industrije i trgovine Republike Češke, na temu finansiranja kroz program Horizon 2020. H2020 predstavlja strukturni fond, koji pruža podršku razvoju biznisa i povezuje istraživanja i ekonomiju. Ovaj program zasniva se na izuzetnosti, ne na teritorijalnom pristupu, kao većina drugih. Ing. Prihodova naglasila je značaj pravljenja klastera i inkubatora, kao instrumenata za napredak.

 Nakon teorijskog predavanja, učesnici su posetili laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta, gde ih je dr Andrea Bohata upoznala sa konceptom biokontrole insekata, upotrebom gljiva. Ona je održala interaktivno predavanje pod nazivom Entomopatogene i mikoparazitske gljive i njihova upotreba u biološkoj kontroli. Učesnici su u laboratoriji videli veliki broj uzoraka gljiva, insekata i preparata i upoznali se sa mehanizmima kojima gljive uništavaju insekte. Dr Bohata pokazala je uzorke na kojima su se mogli videti različiti stadijumi razvoja gljive, kao i industrijske preparate koji se u praksi koriste. Ti preparati, u suštini, sadrže spore određene gljive i koriste se u poljoprivredi, kako bi se rešio problem tačno određene vrste insekata. Laboratorija koju su posetili učesnici kursa, pored naučno-istraživačkog rada, bavi se još i kontrolom tih preparata za različite firme iz Evrope i Amerike. Kontrola se zasniva na analizi preparata, da bi se utvrdio tačan broj spora po jedinici mere.

 Interesantno je bilo saznati da preparate za biološku kontrolu proizvode vodeće svetske farmaceutske kuće, poput Bajera, i ozloglašena kompanija Monsanto. Učesnicima je bilo interesantno kako je moguće da kompanija koja se bavi GMO, i zbog toga je na meti kritika na svetskom nivou, može da proizvodi nešto što je potpuno ekološki proizvod. Odgovor je bio u tome da ovakve kompanije imaju potrebnu tehnologiju i opremu za proizvodnju preparata za biološku kontrolu, ali i da idu za profitom, tako da šire svoje područje rada i na ekološke proizvode. Studente Future, zanimalo je kakav negativan uticaj na životnu sredinu, konkretno na zemljište, može imati ovakav oblik biološke kontrole. Iako je moguće imati negativne efekte, poput disbalansa u ekosistemu, ovi preparati imaju znatno manji negativan uticaj nego pesticidi i insekticidi. Prof. dr Costas Vorgias, koji je biohemičar, uverio je učesnike da ove gljive i njihovi nusprodukti ne mogu imati nikakvo toksično dejstvo na ljude.

 Problem sa upotrebom biološke kontrole u Evropi je što preparati moraju da se registruju, kao i bilo koji drugi insekticid ili pesticid. Procedura registrovanja je komplikovana i dosta preparata bude odbijeno, jer se ne mogu uklopiti u konvencionalne standarde i postojeći pravni okvir. Drugi problem ogleda se u nemogućnosti upotrebe određenih vrsta zbog klimatskih karakteristika. Neke vrste vrlo uspešno se rešavaju insekata koji se sreću u Evropi, ali im je potrebna tropska klima. Tako da, ovde ne mogu da se upotrebe jer im je previše hladno da bi preživele.

 Posle veoma interesantne posete laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta, učesnici kursa iz bioekonomije posetili su Fakultet za ribarstvo i zaštitu voda, gde ih je dr Vlastimil Stejskal upoznao sa uzgojem ribe u recirculating aquaculture systems (RAS). RAS se bazira na tretmanu vode, kako bi se poboljšao kvalitet uzgajane ribe. Prečišćavanje vode u RAS radi se odvajanjem čvrstog otpada, procesima nitrifikacije, uklanjanjem CO₂  i aeracijom i oksigenacijom. Prednosti RAS su mnogobrojne – alternativa intenzivnoj proizvodnji ribe, sezonska upotreba u kombinaciji sa tradicionalnim ribnjacima, oblik karantina, istraživanja, eliminacija negativnih uticaja predatora, mala količina otpadnih voda i mogućnost uticanja na konačni proizvod (ribu). Iapk, kao i kod svakog sistema, postoje i negativne strane – visoka početna ulaganja, potrebna je tehnologija i visoko obučeni ljudi, kratko vreme u kojem je moguće rešiti neki primećeni problem, finansiranje, nedostatak pravnog okvira i etičko pitanje dobrobiti životinja u ovim sistemima. Problem finansiranja i nedostatka pravnog okvira ogleda se u tome što je ovo nova metoda koja se ne može uklopiti u konvencionalne obrasce.

 Popodne nije bilo predavanja i radionica, već je učesnicima dato slobodno vreme da bi mogli da se posvete izradi studije slučaja koja će biti prezentovana poslednjeg dana kursa. Studenti Future, po podne su iskoristili da obiđu Češke Budejovice i diskutuju o studiji slučaja. 

[st_gallery gallery=“5064,5069,5070,5065,5066,5068,5067″ size=“portfolio-four“ columns=“4″ lightbox=“yes“]

Četvrti dan, 26.05.2016.

 Četvrti dan kursa o bioekonomiji bio je posvećen upoznavanju učesika sa primerima dobre prakse u Češkoj i svetu. Dan je počeo predavanjem dr Josefa Maroušeka na temu fitomase kao sredstva za upravljanje otpadom. Dr Maroušek govorio je o svojoj poseti Japanu, posle havarija koje su zadesile ovu državu. On je tamo bio u ulozi konsultanta kako sa nuklearnih elektrana preći na biogorivo. Japan je ekonomski dosta propao upravo zbog pokušaja da se zatvore sve nuklearne elektrane, što je dovelo do uvoženja uglja iz Australije. Problem je što je njima potrebna veoma velika količina energije, ne samo zimi kada su temperature veoma niske, već i leti, jer su temperature veoma visoke.

 Pod nazivom fitomasa, dr Maroušek smatra sve što se dobija od ostataka biljaka. Rekao je da on voli da naglasi fito, jer je bio prefiks previše širokog značenja. Predavanje je nastavljeno na temu biouglja i patenata dr Maroušeka vezanih za proizvodnju biouglja. Pozitivna strana biouglja jeste u tome što poboljšava karakteristike zemljišta i rešava pitanje otpada. Što se tiče fitomase u svetlu bioekonomije, otpad se ne deponuje, nutrijenti se zadržavaju, poboljšava se plodnost i cirkulacija vode u površinskim delovima zemljišta i otpad se pretvara u nešto ekstremno profitabilno.

 Prof. ing Stanislav Kužel, sa Poljoprivrednog fakulteta, govorio je o kompleksnoj tehnologiji proizvodnje biomase i biorafinerijama kao tehnologiji koja ne proizvodi otpad. On je naglasio da biomasu ne vidi kao određeni izvor goriva, već kao novu sirovinu za hemijsku industriju. Biomasa može danas postati ono što je za Nemačku nekada bio ugalj. Osnova proizvodnje fitomase jese iskorišćavanje osnovnih sirovina od biljaka. Postoje dva načina da se izvrši konverzija – hidroliza i termička obrada. Nove tehnologije karakteriše višestruka upotreba fitomase u procesima, za koje je sastav poljoprivredne sirovine bitan. U nastavku predavanja, prof. ing Kužel dao je primere istraživanja i dobre prakse sa američkih univerziteta na temu biotehnologija.

 O postrojenjima za proizvodnju biogasa kao izvoru energije za ruralna područja pričao je ing Miroslav Kajan iz Češke asocijacije za biogas. On smatra da je biogas dobra solucija za ravoj ruralnih područja. Biogas može se koristiti kao takav ili za proizvodnju električne energije. Mala postrojenja za proizvodnju biogasa, mogu dovesti do razvoja ruralnih područja, decentralizacijom proizvodnje električne energije. Ing Kajan još je naglasio prednosti upotrebe biogasa u domaćinstvima, poput toga da sagoreva veoma čisto, proizvodi manje zagađenja, oslobađa veliku toplotu i smanjuje deforestaciju i emisiju gasova staklene bašte. Zaključak je bio da je biogas dobar kako za životnu sredinu tako i za ljude u ruralnim područjima.

 Po podne i predveče učesnici su završavali svoje studije slučaja i pripremali prezentacije za završni dan kursa.

 

Peti dan, 27.05.2016.

[st_gallery gallery=“5075″ size=“portfolio-full“ columns=“1″ lightbox=“yes“]

 Zadnji dan kursa o bioekonomji, nije bilo predavanja, već su učesnici prezentovali svoje studije slučaja. Zadatak je bio pokazati da li postoji bioekonomija u zemljama iz kojih dolaze učesnici i da li je moguće razviti je tamo. Studija slučaja nije bila precizno definisana, pa su učesnici imali slobodu da pokažu svoje znanje i shvatanje bioekonomije kroz različite primere i na različite načine. Studenti Future bili su podeljeni u tri grupe i veoma su dobro uradili, kao i pokrenuli vrlo živu diskusiju među učesnicima.

 Dunja Nikolić, Riana Šetić, Noela Šetić i Marija Stojanović govorile su o upotrebi otpada od proizvodnje i upotrebe kafe u svrhe kompostiranja i dobijanja energije. Njihov argument bio je da se u Srbiji jako puno kafe upotrebljava, i da po primeru iz Engleske, može se upotrebiti ono što preostane. Mnogi učesnici su prvi put čuli za ovu upotebu kafe i reakcije su bile veoma pozitivne.

 Najveću debatu među učesnicima izazvala je prezentacije Ive Kanizir, Alje Marković i Nikole Miloševića, zato što su obradili temu organske proizvodnje, kao potencijala za razvoj bioekonomije u Srbiji. Njih troje su naglasili da su oni ekolozi i da veoma podržavaju ideju organske poljoprivrede, iako su neki učesnici smatrali da to nije održvo na duže staze.

 Danica Zdravković, Sonja Avramović i Ognjen Dabić, pokazali su da u Srbiji postoji bioekonomija, na primeru dobre prakse iz Zasavice. Drugi deo njihove prezentacije bio je posvećen preprekama koje postoje u implementaciji bioekonomije u Srbiji, kao i preporukama kako bi se to moglo rešiti.

 Kurs je završen svečanom dodelom diploma učesnicima. Po podne smo slobodni, tako da posle naporne nedelje idemo da se družimo. 😉  

[st_gallery gallery=“5078,5077,5076,5074,5075″ size=“portfolio-three“ columns=“6″ lightbox=“yes“]