SRPSKA PAMET, ZNANјE I UMEĆE

Dozvoljeno mišljenje – eseji profesora Future

Piše: Nada Kosanović

Početak 2020. godine. svet je obeležio razoran potencijal korona virusa, kako na mentalnom tako i na svim drugim nivoima i sferama života…

Virus je, pre svega, doveo do promene pravila pnašanja u društvenom ophođenju i kontaktima.

Henri Mens/ kolumnista Fajnenšl tajmsa/, piše da je korona virus podsetio. da se svet ne može lako kontrolisati kako je ranije delovalo, uz ocenu da sadašnja epidemija može dovesti do prihvatanja nepredvidivosti u razmišlјanju lјudi kao i do strukturalnih promena./ Crna smrt u srednjem veku, ubrzala je propadanje feudalizma – mnogi selјaci su umrli, pa su zemlјovlasnici izgubili svoju moć. Španska groznica koja je 1918. ubila više od 50 miliona lјudi, ubrzala je uvođenje javne zdravstvene zaštite./

Uz sveopštu ocenu da se ne zna kako će se stvari dalјe razvijati, gotovo su svi saglasni da nakon što lјudi nekako povrate nadzor nad sopstvenim životom, dolaze ekonomske posledice ..

Što se tiče Srbije, procena vladajuće elite je da će negativan efekat epidemije virusa korona sigurno pogoditi srpsku ekonomiju, ali da će šteta ipak biti minimalna. Ocena je da je privredni ciklus u Srbiji u fazi održive ekspanzije, uz balansiran fiskalni i stabilan finansijski sistem.

Međutim, poslednjih godina rast BDP je u najvećoj meri posledica solidne domaće potrošnje i razmaha građevinarstva. Za razvijenu ekonomiju imamo prevelik, spolјnotrgovački deficit u iznosu od 6,3 milijardi evra Potpomažu ga strane investicije, u iznosu od 3,6 milijardi evra prošle godine i doznake naših gastarbajtera, od 3,4 milijarde. Tih zbirnih sedam milijardi su sprečili i da dinar ne devalvira.

U situaciji kada lјudi danas kupuju samo najpotrebnije, a svi čuvaju novac za „crne dane“, teško da će građevinarstvo zadržati dosadašnju dinamiku. Može se pretpostaviti da će doći do ozbilјnijeg zastoja što će se reflektovati i na pad cena stambenog kvadrata.To znači da ćr prvi potporni stub ekonomija-tražnja-stagnirati.

Drugi noseći stub ekonomije Srbije, potrošnja, takođe će stagnirati. U teškim vremenima lјudi kupuju samo ono što im je neophodno za održavanje egzistencije.

Na taj način, naša privreda ostaje bez oba potporna stuba. Pri tome koronavirus kriza temelјno potresa Italiju i Nemačku, dva naša najvažnija ekonomska partnera, a jako pogađa i zemlјe CEFTA područja i Rusiju, sa kojima Srbija, takođe, ima razvijene ekonomske odnose. Sa svima njima ćemo manje poslovati i izostanak te saradnje će se itekako odraziti na srpsku ekonomiju..

Naravno da će i stranih ulaganja u Srbiju biti znatno manje nego u prethodnom periodu, kao i osetno manje doznaka iz inostranstva. Bankari procenjuju da će se, prepoloviti,

Istovremeno, zaostaće i veći prihod od turizma. U saopštenju RZS, u Srbiji je u maju 2020. godine, u odnosu na maj 2019. godine, broj dolazaka turista manji je za 87,6 odsto, a broj noćenja manji je za 82,6 odsto,. U maju 2020. godine, u odnosu na maj 2019. godine, broj noćenja domaćih turista manji je za 76,4 odsto, dok je broj noćenja stranih turista manji je za 94,4 odsto.

Moraće se deviznim rezervama izravnati platni bilans. One jesu solidne, ali brzo će se smanjivati.

Međutim, u Fiskalnom savetu ističu da će Srbija zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalјa, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća polјoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, Udeo polјoprivrede Srbije u BDP iznosi 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemlјama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo polјoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, smanjivati sa dalјim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemlјama, ali Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a.

Tekuću godinu srpska ekonomija živi sa padom ekonomskih indikatora u odnosu na period iz prethodne godine. Veliko je pitanje hoće li se održati iznad vode ili će se usmeriti ka dnu.

A hoće li potonuti, zavisi hoće li biti srpske pameti, znanja i umeća na ovdašnjoj političko-ekonomskoj sceni.

Istovremeno, ovo je doba kada se kao o realnim mogućnostima raspravlјa i o izumiranju i besmrtnosti lјudi- Šta je, izvesnije, zavisi samo od nas.

A za to su nam potrebni i pamet i sreća..