Fakultet Futura

Osnovne studije
Zaštita životne sredine

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv

Nakon završenih osnovnih studija i osvojenih 240 ESP bodova dobija se stručni naziv – Diplomirani analitičar zaštite životne sredine (smer Zaštita životne sredine).

Vrsta studija i ishod procesa učenja

Osnovne akademske studije zaštite životne sredine obrazuju i osposobljavaju stručnjake na planu integralne zaštite, kontrole, obnavljanja i očuvanja životne sredine, zasnivajući se na sintezi geološko-bioloških, fizičko-hemijskih, tehnološko-informatičkih i pravno-ekonomskih aspekata i dimenzija životne sredine. Ključna je integracija i funkcionalno povezivanje različitih saznajnih disciplina u oblasti zaštite životne sredine, posebno na planu načina i kvaliteta života (što je i jedan od glavnih ciljeva svakog obrazovanja). Potreba za stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine u savremenom društvu, nauci i tehnici je očita i nesporna: u kontekstu usložnjavanja i umnožavanja spektra zagađivanja i ukupnih opterećenja životne sredine, kao i potrebe za svestranijim i potpunijim saznanjima o dalekosežnim promenama u samom jezgru nove ekološke paradigme, koja ima konceptualnu sistematičnost i integralnost u pristupu i strategiji zaštite i očuvanja životne sredine.

Na osnovnim akademskim studijama zaštite životne sredine uz neophodna znanja iz ključnih oblasti prirodnih nauka (biologije, hemije, fizike, geologije…) koje su usmerene na osnovne zakonitosti i određene aspekte životne sredine, stiču se osnovna i funkcionalna znanja o ekonomskim i pravnim principima, kriterijumima i faktorima procesa i sistema zaštite životne sredine. Savlađivanjem tehnika i metoda identifikovanja i razumevanja dinamičnih i kompleksnih procesa u životnoj sredini postiže se osposobljenost za svestrano sagledavanje životne sredine, strukture ekoloških procesa, pojava i antropogenog uticaja na stanje i promene ekosistema. Osposobljavanjem za prikupljanje, merenje i obradu podataka, a naročito izvođenje baza podataka i njihovim sistematizovanjem u informacionim sistemima (GIS), stiču se neophodna znanja za kontrolu i projektovanje procesa, kao i odabir metoda za sagledavanje ključnih elemenata ekološkog statusa, otiska, procena i mera zaštite životne sredine. Uz primene različitih metoda i tehnika za merenje i analizu, naročito zagađivanja i degradacije ekosistema, studenti će se osposobiti za primenu softvera informacionih sistema (uslovnih alata i instrumentarija) za donošenje mera i planiranje akcija i programa integralne zaštite životne sredine u skladu sa principima i strategijom održivog razvoja.

Uslovi za upis na studijski program

Upis kandidata se vrši na osnovu Konkursa koji raspisuje Univerzitet Metropolitan, a realizuje Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura. Da bi kandidat konkurisao za upis na prvu godinu osnovnih akademskih studija zaštite životne sredine treba da:

ima završeno srednjoškolsko obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju;
polaže prijemni ispit koji se sastoji iz intervjua (na osnovu koga se utvrđuje stepen znanja kandidata iz ključnih oblasti, kao i zainteresovanost kandidata o različitim aspektima zaštite životne sredine).

Redosled kandidata za upis utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. Na osnovu kriterijuma iz Konkursa Univerzitet Metropolitan Komisija za prijem studenata sačinjava rang listu prijavljenih kandidata. Pravo upisa na osnovne akademske studije stiče kandidat, koji je na rang listi rangiran u okviru broja studenata predviđenih za upis (do rednog broja 41.)

Način izvođenja studija

Studije se izvode kroz nastavu predmeta koji su raspoređeni u semestre. Dva semestra čine akademsku godinu. Ukupno trajanje akademskih studija je 4 godine (8 semestara). U tom periodu student treba da sakupi minimum 240 ESPB bodova.

Završni rad na osnovnim akademskim studijama boduje se sa 8 ESPB (predmet završnog rada boduje se sa 2 ESPB).

Studijski program daje mogućnost izbora predmeta upisanog studijskog programa. Student može izabrati određeni predmet iz ponuđene grupe predmeta upisanog studijskog programa. Prijavljivanje izbornih predmeta se vrši po pravilu prilikom upisa godine. Nastava iz datog predmeta organizovaće se ako ukupan broj studenata na izabranom predmetu bude veći od limita predviđenog studijskim programom iz kog je izabrani predmet.

Postoji mogućnost prelaska sa jednog na drugi studijski program koristeći sistem prenosa bodova za predmete istih ili srodnih oblasti studija.

Potreba za novim obrazovnim profilima

Studijski program Osnovne akademske studije zaštite životne sredine osposobljava studente za ključne poslove i efikasnu primenu znanja ne samo o zaštiti životne sredine, već i na planu upravljanja i unapređenja životne sredine u kontekstu globalne strategije održivog razvoja. Specijalistima zaštite životne sredine su sve više potrebna šira znanja o životnoj sredini, posebno o mestu čoveka i njegovih delatnosti u njoj. Generalno, neophodna je nova metodologija sistema zaštite, upravljanja i očuvanja životne sredine. Nauka o životnoj sredini u praktičnom smislu često se svodi na „zaštitu prirode“. Međutim, to je nova nauka koja predstavlja dalji razvitak klasične ekologije, usmeravajući se ka integralnim ekološkim principima i kriterijumima baziranim na umrežavanju saznanja prirodnih nauka sa socio-ekonomskim i informatičko-tehničkim informacijama i aspektima životne sredine. Nastavni plan i program obuhvata najsavremenije saznajne discipline koje su se pojavile i uzdižu u oblasti nauke o zaštiti životne sredine. Ovako koncipiran studijski program obezbeđuje sticanje kompetencije koje su postale višestruko društveno opravdane za obezbeđivanje što višeg nivoa održivosti razvojnih strategija i akcionih planova modelovanja i praktičnog delovanja na zaštiti i unapređenju životnu sredine.

Potreba za ovakvim profilom stručnjaka postoji u institucijama angažovanim na uspostavljanju i unapređenju sistema zaštite životne sredine, zaštite prirode (zaštićena prirodna dobra), naučno-istraživačkim i tehnološkim institucijama, korporacijama i agencijama, javnim komunalnim preduzećima, konsultantskim institucijama iz oblasti zaštite životne sredine, sve razgranatijem nevladinom sektoru na planu zaštite životne sredine i što je takođe od izuzetnog značaja, institucijama za obrazovanje stanovništva. Nove životne potrebe i vrednosti uz sve veće interesovanje nauke za upravljanje prirodnim procesima dovode do sistematskog zanimanja za ukupni uticaj čoveka na životnu sredinu. U tom smislu ove studije su prema izboru oblasti i tema iz okvira zaštite životne sredine (uz ukrštanje predmeta iz prirodnih i društvenih nauka) značajna osnova za nastavak i uspešno ovladavanje znanjima i sposobnostima, prvenstveno na planu aktivne zaštite i efikasnog unapređenja ključnih aspekata životne sredine. Studije imaju i specijalizovanu ulogu jer osposobljavaju studente za delovanje na planu ekoremedijacije i renaturalizacije degradiranih ekosistema, sprovođenjem integralne zaštite životne sredine, kao i upravljanjem i kontrolom kvaliteta pojedinih segmenata životne sredine.

Cilj studijskog programa osnovnih akademskih studija zaštite životne sredine je da obrazuje i osposobi stručnjake visokih kompetencija koji će vršiti svestrano sagledavanje, merenja i kontrolu ključnih elemenata životne sredine radi identifikovanja i obrade ekoloških podataka, preduzimanja i sprovođenja mera zaštite prirode u skladu sa principima održivog razvoja. Ako se detaljnije i dublje zainteresujemo šta se sve podrazumeva pod pojmom zaštite životne sredine naići ćemo ne samo na nedovoljna ili površna, nego i na netačna objašnjenja. To su posledice nedostataka odgovarajućeg obrazovanja, kao i suviše uopštene i delimične, tačnije voluntarističke obaveštenosti o velikom broju činjenica bitnih za naučne i stručne discipline i praktične postupke. U kontekstu održivosti životne sredine glavni ulog je opstanak života i integritet ljudske zajednice, što je strateški cilj, specifična težina i ozbiljnost sistema zaštite životne sredine, kao i njen dalji razvoj usklađen sa kapacitetima ambijenta ljudskog življenja. Podsticanjem i razvojem kreativnih sposobnosti uz ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama postiže se efikasno savlađivanje savremenih metoda za određivanje ekoloških indikatora i agenasa u svim sferama životne sredine:

ovladavanje metodama utvrđivanja stanja i praćenja promena u životnoj sredini uz sticanje znanja i veština da se procene i primene modeli i koncepti za plodotvorno razrešavanje sadašnjih i budućih ekoloških izazova (pre svega, standardi kvaliteta i principi održivosti);
sticanje znanja iz različitih oblasti sistema zaštite životne sredine i njegovog postavljanja i primene, posebno u oblastima prevencije, kontrole i rizika ekoloških stanja i problema, upoznavanja postulata iz prirodnih, tehničkih i humanističkih nauka, uključujući i primene novih metodologija za analize i definisanje sistema, projektovanje i modelovanje stanja i daljeg razvoja.

Uz ostvarivanje navedenih naučnih i stručnih ciljeva treba da se:

razvije analitičko, kritičko i samokritičko mišljenje i dinamičan pristup na planu sagledavanja i rešavanja ekoloških problema;
ovlada primenom savremene analitičke opreme i programa (uz izradu seminarskih radova i projekata, pretraživanje interneta i dr. baza podataka i učestvuje u samostalnom i timskom istraživačkom radu)
ostvari saradnja i izmena informacija sa ostalim stručnjacima posebno iz oblasti biotehnologije, ali i drugih primenjenih nauka na planu sagledavanja problema u zaštiti životne sredine iz spektra prirodnih i društvenih nauka i predlaganja i realizovanja odgovarajućih sistemskih i konkretnih rešenja.

Koncepcija i strategija Fakulteta za primenjenu ekologiju, kao nosioca obrazovnih aktivnosti iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine izražava suštinu sve većih potreba za stručnjacima specifično profilisanim za delovanje u sistemu integralne zaštite životne sredine, odnosno ostvarivanja što višeg nivoa održivosti kvaliteta života i performansi daljeg razvoja.