Upravljanje vremenom za vreme učenja

Važne ativnosti u učenju obavljajte rano ujutru jer se vreme za obavljanje teških zadataka pronalazi sve teže kako dan odmiče.
Imajte lagani doručak bez žurbe i krenite na učenje relaksirani. Dobar doručak će vam dati energiju potrebnu za dan pred vama.
Pokušajte da izbegnete jutarnje navike. Gledajte da izbegnete ili sprečite jutarnje rituale kao što su slušanje vesti, gledanje televizijskog programa, čitanje novina i slično. Prebacite ove aktivnosti u manje produktivan period dana kao što je pauza za ručak ili kasno popodne.
Isključite sve sadržaje na računaru koji nisu povezani sa obrazovnim sadržajem dok učite. Ne dozvolite da vas četovanje ili primanje elektronske pošte poremeti u učenju. Odvojite vreme za slanje i primanje mejlova. Dva termina dnevno su sasvim dovoljna.
Isključite telefon/e.
Dobro poređajte prioritete. Napravite razliku između hitnog i važnog. Hitno može vrlo često biti “ćorak” koji vam samo oduzima vreme. Česta greška je da se energija gubi na hitne poslove i da se sve ostalo ostavlja po strani. Radite na tome da smanjite hitne zadatke koje morate obaviti da biste imali vremena za važne.
Označavanje ili podvlačenje ciljeva na vašoj listi obaveza može vam pomoći da važne stvari ne postanu hitne.
Završite započeti zadatak pre nego što pređete na nešto drugo. Razmislite na trenutak koliko je vremena potrebno za pripremu važnog zadatka. Ukoliko zadatak prekinete na pola puta, postoji velika šansa da ćete morati da ponovite ovaj pripremni deo posla. Treba izbegavati prelazak sa jednog posla na drugi i rezervisati dovoljno vremena da bi se važan zadatak završio. Ukoliko je prekid neizbežan, napravite belešku o stvarima koje će vas podsetiti na to o čemu se radi, po povratku na ovaj zadatak. To će vam uštedeti dosta vremena.
23. Jedan sat u nedelji posvetiti se uređenju sobe, radnog prostora. Urednost osigurava preglednost, a preglednost omogućava upravljanje vremenom. Nered može da vam oduzme sat dnevno ako stalno nešto tražite i ako vas to stalno ometa. Mnogi ljudi imaju naviku da im radni sto postane gomila spiskova obaveza, dokumenata, pisama, telefonskih poruka itd.
Zadatke sa kojima se suočavate, rešavajte postupno. Nikako ne čekajte da se nagomilaju kako biste tek tada počeli da ih rešavate.
Razmotrite vaše biološko vreme. To je vreme dana kada se osećate najbolje. Da li ste ranoranilac, noćna ptica ili najbolje funkcionišete popodne? Efikasno upravljanje vremenom je kada znate kad ste u najboljoj formi i kada to vreme koristite za ono što je bitno.
Uradite pravu stvar. Istaknuti ekspert iz oblasti menadžmenta Peter Druker kaže: “Uraditi pravu stvar je važnije, nego da stvari radite kako treba.” Uraditi pravu stvar znači uspešnost, obavljanje stvari znači efikasnost. Prvo se usredsredite na uspešnost (prepoznajte pravu stvar), a onda se koncentrišite na efikasnost (da radite kako treba).
Nemojte biti perfekcionista. Ne postoji apsolutno savršena osoba. Treba da težite da stvari koje radite budu blizu savršenstva, ali perfekcionizam, nepotrebno poklanjanje pažnje detaljima, može biti forma odlaganja zadataka.
Izbegavajte neplanirane aktivnosti. Svi ponekada dobijemo nagon da iznenada uradimo nešto dugačije prilikom učenja, npr. da telefoniramo i nakratko porazgovaramo. Kao pravilo, vaš učinak će biti smanjen zbog takvog ponašanja jer vas za trenutak odvlači od prioriteta.
Nabavite rokovnik gde može voditi računa o svom vremenu. Zapisujte aktivnosti, obaveze i događaje da biste memoriju oslobodili za učenje. Možete koristiti i dnevnik. Dnevnik bi trebalo da sadrži glavnu listu (uradiću ga vremenom), dnevnu listu (uradiću danas) i podsetnik. Dnevnik može biti papir ili lični planer, šta god vama odgovara, ali trebalo bi da obuhvati i poslovne i kućne obaveze i da bude mali i prenosiv. Za ovo možete koristiti iwunderlist.com.
Dodatno vreme možete pronaći ako odredite dan u nedelji kada ustajete sat vremena pre ili krećete na spavanje sat kasnije nego obično.
Naučite da kažete “ne”. Jedna od najkraćih reči koju je najteže izgovoriti. Koncentrisanje na zadatke vam može pomoći. Ograničavanje vremena za važne stavri, ali često neplanirane, kao što su porodica i prijatelji, takođe može da pomogne. Kao prvo, morate biti ubeđeni da ste i vi i vaši prioriteti važni – čini se da je to najteži deo u učenju da kažete “ne”. Kada jednom postanete ubeđeni u tu važnost, reći “ne” nevažnim stvarima u životu, postaje jednostavnije.
Dobro iskoristite višak vremena. Povremeno će vam se pojaviti neki višak vremena. Iskoristite ovo vreme za rutinske zadatke ili za planiranje.
Razmislite o vremenu u toku dana kada možete očekivati najviše “prekidanja”. Planirajte svoje aktivnosti između ovih delova dana, tako da zadatke možete izvršavati bez uznemiravanja i na razuman i racionalan način.
Manji nedovršen posao završite na kraju dana. Pokušajte da završite manji, nedovršen posao (čitanje mejlova, sređivanje stana, telefoniranje prijateljima i sl) posle završetka učenja.
Ako se suočite sa kriznom situacijom, zapitajte se zašto se to dogodilo i odredite glavni razlog. Svaka krizna situacija ima glavni razlog. Većina kriznih situacija su se dešavale i pre. Ne dozvolite da se ponove.
Nikad nemojte potpuno da popunite sve dane i sate u nedelji. Ostavite prostora za hitne stvari koje mogu da iskrsnu.
Na kraju svakog radnog dana pripremite se za sledeći radni dan.ž
Završite učenje sa pozitivnim stanjem duha. Dozvolite sebi da se osećate zadovoljno nakon što ste završili učenje. Zaboravite na svoje muke i radujte se zbog uspeha koji ste ostvarili tog dana.
Pridržavajte se plana trošenja vremena jer je u suprotnom beskoristan.

Sada ono najvažnije…

Studije dokazuju da koncentracija kod osoba starijih od 12 godina traje ne više od 3 minuta. Podelite učenje na segmente po 30 min. između tih segmenata praviti pauze 3-5 min. Sagledajte sve tehnike učenja koje ćete koristiti (čitanje, podvlačenje, prepisivanje, izvlačenje teza, čitanje teza itd.) i kombinujte one za koje se odlučite u okviru tih trideset minuta (istim redom). Na taj način obezbeđujete da su vam aktivne obe hemisfere mozga i da koristite maksimum koncentracije menjajući tehniku na 3 min. Ovako možete učiti i 20h ako treba ali se trudite da se ne opterećujete toliko ako ne morate.
Zaboravljanje se dešava u više navrata (nakon 10 min – 20% zaboravite; nakon 24h – 80% zaboravite) ne dozvolite to. Nakon što završite jedan segment od 30 minuta, a posle pauze od 3-5 min ponovite ono što ste učili u prethodnom segmentu (za to vam je potrebno najviše 10 min). Sledećeg danaOBAVEZNOponovite sve što ste učili prethodnog ili ”ode mast u propast”.

Saveti za efikasnije učenje

Pripremite se za učenje. Da bi ste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite.

Kako ćete to uraditi?

Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: “Učiću sutra od 07 do 13h.” Određivanje vremena za učenje je važna odlika. Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će pre vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad…

Takođe:

Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu.
Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
Napravite plan učenja: gde ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redosledom.
Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren.
Obezbedite što “mirnije” uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.
Hvatajte beleške na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite beleške i kod kuće. Proces vođenja beleški počnite posle prvog čitanja. Kada budete pravili beleške, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene beleške će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentirate sadržaj koji učite.
Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i, po potrebi, dopunite.
Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.
Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.
Rasporedite učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.
Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta beležite svoje komentare i pitanja.
Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.
Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.
Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet).
Koristite tehnike pamćenja. Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste učili.
Naučeno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to sprečili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta.

Drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, sledeće nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

Učite u intervalima. Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vežbu, skuvate čaj, popijete sok… Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.
Nemojte učiti noću. Čovek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.