Master studije
Upravljanje rizicima u životnoj sredini

Potreba za novim profilom stručnjaka – master analitičarem zaštite životne sredine u savremenom društvu, nauci i tehnici je nesporna. U svim sistemima koji se bave životnom sredinom prisutna je alarmantna potreba za proširivanjem i daleko dubljim i umreženim saznanjima o aktuelnom stanju i perspektivi očuvanja životne sredine u uslovima globalnih ekoloških promena. Studijski program master akademskih studija upravljanje rizicima u životnoj sredini je izraz potrebe vremena čija je svrha da osposobljava master analitičare za aktivnosti koje iziskuju specifična znanja iz kompleksa nauka o životnoj sredini i dostignutih informacionih tehnologija u funkciji zaštite životne sredine.

Globalne promene životne sredine, prirodne katastrofe, akcidenti i kontroverzne tehnologije doprineli su da upravljanje rizikom uđe u fokus nauke, vlada država i široke javnosti. Potreba za stručnim kadrovima za procenu kompleksnosti rizika životne sredine je u porastu, kako u evropskim zemljama, tako i u regionu Balkana. Zbog tih činjenica su neophodni savremeni pristupi proučavanja procesa u cilju preventivnog delovanja.

U tom smislu ovaj program je dizajniran s ciljem da se obuče stručnjaci za efikasno i efektivno upravljanje u domenu ne samo zaštite i sprečavanja, već sve više u pravcu takozvane duboke prevencije, sistemskih rešenja i mera očuvanja životne sredine i prirodnih  resursa. Svrha programa je da se edukuju analitičari sposobni da rešavaju mnogobrojna pitanja u visoko-kompleksnoj i promenljivoj oblasti procene rizika životne sredine, kontrole, nadzora i preventivnog delovanja. Studenti će se osposobiti za delovanje u timovima, za pronalaženje rešenja korišćenjem savremenih metoda, integrisanih koncepata i efektivnih instrumenata, efikasnog predviđanja i procedura delovanja.

Sposobnost definisanja i planiranja rešenja steći će se kroz uspostavljanje sistema kvaliteta i standardizacije, kao sistema ekološke bezbednosti putem primena odgovarajućih standarda i pravnih regulativa, uspostavljanjem preventivnih mera i uvođenjem nadzora, kao trajnog delovanja na planu:

• procene rizika i uticaja antropogenog delovanjau životnoj sredini, modelovanja rizika u životnoj sredini, integrisanog ekološkog monitoringa i u stvaranju sistema ekološkog menadžmenta;
• prevencije negativnih ljudskih aktivnosti (pogotovo proizvodnih) koje imaju značajan uticaj na prirodne ekosisteme, uz kontrolu ekoloških performansi organizacija, institucija i kompanija;
• efikasne primenekorektivnih akcija u slučajevima kada je ravnoteža već narušena;
• efektivnog procesa donošenja odlukakoje regulišu uticaj ljudskih aktivnosti na prirodne vrednosti i resurse, s tim da kapaciteti i potencijali životne sredine za održiv ljudski razvoj ne budu narušeni putem pravovremenog i efikasnog identifikovanja, planiranja, implementacije i nadzora korektivnih mera i ukupne regulative u oblasti zaštite životne sredine.

U sadašnjem trenutku nedovoljan je broj stručnjaka sa kompeticijama za procenu i upravljanje rizicima u životnoj sredini.  Potreba za ovakvim profilom stručnjaka postoji u mnogim državnim institucijama, organima državne uprave, inspekcijskim službama i istraživačkim centrima različitih državnih, privatnih i javnih preduzeća, projektnim timovima (prilikom izrade prostorno-planske i urbanističke dokumentacije, studija procena uticaja i rizika na životnu sredinu, studija zaštite pojedinih područja itd), konsultantskim firmama (ne samo iz oblasti zaštite životne sredine), već sve više u sferi tzv. ekoindustrije i investicionog programa, nevladinom sektoru koji preferira javnost i efikasnu zaštitu i unapređenje životne sredine i ekološku edukaciju stanovništva.

Osnovni cilj studijskog programa master akademskih studija upravljanje rizicima u životnoj sredini je proširivanje i produbljivanje znanja u odnosu na osnovne studije u pravcu sticanja integrisanog znanja i razumevanja naučnih osnova, upravljačkih modela i veština fokusiranih na analizu i upravljanje rizicima u životnoj sredini.

Savremeni ekološki problemi i pojave nastaju interakcijom više različitih faktora kroz njihovu umreženost. Zadatak svakog analitičara je da prepozna sve te aspekte. Zbog toga je jedan od ciljeva ovog programa da studenti ovladaju prepoznavanjem i ekonomskih i socijalnih elemenata koji izuzetno utiču na životnu sredinu. Ključna je njihova osposobljenost za:

• sagledavanja široke lepeze zagađenja i puteva degradacije medijuma životne sredine, detekcije, identifikacije i dinamike hemijskih agenasa unetih u životnu sredinu i osnovnim fizičko-hemijskim faktorima koji utiču na takvo ponašanje; 
• izradu modela analize ekološkog rizika u životnoj sredini kroz osnovne faze formulacije, analize i karakterizacije rizika, identifikovanje ciljeva procene rizika, istraživanje i identifikacija opsega ekološkog zagađenja i verovatnoće štete i odnos između zagađujućih materija i resursa na koje one utiču;
• korišćenje najboljih dostupnih tehnika upravljanja rizikomkroz formulisanje i sprovođenje politike smanjenja društvenog rizika određene ekološke opasnosti;
• korišćenja naprednih informacionih tehnologija, programa i alataza simulaciju ekoloških procesa koji ugrožavaju životnu sredinu;
• identifikaciju i karakterizaciju resursa i rizika (zaštita i eksploatacija resursa, specifičnosti upravljanja obnovljivim i neobnovljivim resursima, štednja resursa) uz doprinos zaštiti i unapređivanju prirode (biološke, geološke i predeone raznovrsnosti), očuvanju opštekorisnih funkcija prirode i prirodne ravnoteže;
• održivo korišćenje prirodnih resursa na načine kojima se ne ugrožava raznovrsnost i funkcionisanje prirodnih sistema i procesa uz primenu mera i uslova zaštite prirode, prevashodno u korišćenju prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara, planiranju i uređenju ambijentalnih celina i prostora;
• sistemski pristup upravljanju kvalitetom životne sredine (standardizovani sistemi: BS7750, EMAS, ISO 14000, veze između pojedinih sistema, planiranje, uvođenje i provera sistema, sertifikacija sistema) uz procene i primenu složenih upravljačkih koncepata i modela da bi se rešili sadašnji i budući ekološki izazovi (primene različitih modela i standarda kvaliteta  rizika i ekološke štete, opasnosti i hazardnih situacija i uticaja);
• sticanje profilisanih znanja iz prirodnih, tehničkih i društveno-humanističkih nauka, uključujući i primene metodologija potrebnih za analize sistema, globalnih informacionih sistema, modelovanja, i sl. čime se postiže ovladavanje konceptualnim osnovama strategijskog i operativnog očuvanja i unapređivanja životne sredine.