„Bioremedijacioni potencijali akvatičnih makrofita reke Dunav u Srbiji – faktori fitoremedijacije ugroženih akvatičnih ekosistema“

INFORMACIJE O PROJEKTU

Naziv projekta: “Bioremedijacioni potencijali akvatičnih makrofita reke Dunav u Srbiji – faktori fitoremedijacije ugroženih akvatičnih ekosistema” 

Trajanje projekta: jun 2015.g. –  oktobar 2016.g.

Realizatori projekta:  Fakultet za primenjenu ekologiju Futura i Zelena komora Srbije

Predmet istraživanja:

Kvalitet vode i osobine vodenih ekosistema direktno utiču na diverzitet i kvantitet pojedinih vrsta vodenih biljaka, koje su prema tome, indikatori uslova staništa. Pošto su akvatične makrofite biljni organizmi za koje voda ne predstavlja samo ekološki faktor nego i životnu sredinu one akumuliraju veću količinu hemijskih elemenata, doprinose kruženju nutrijenata, stabilizaciji sedimenta i bitno određuju stepen eutrofizacije. Naročito je značajna njihova uloga akumulatora teških metala, jer koncentracije metala u tkivu makrofita mogu biti od nekoliko desetina do nekoliko hiljada puta veće u odnosu na njihove koncentracije u vodenom okruženju.  

Opšti cilj istraživanja:

Ispitivanje bioremedijacijacionih potencijala akvatičnih makrofita reke Dunav.  

Specifični ciljevi istraživanja:

1. Izrada integrisane baze podataka u GIS-u
2. Izolovane vrste akvatičnih makrofita – hiperakumulatori teških metala
3. Idejno rešenje za konstrukciju i postavljenje biološkog sistema prečišćavanja na nekoj od ugroženih tačaka reke Dunav (zona rizika)

 

Polazni osnov:

Tokom 2005. godine realizovan je projekat „Akvatične makrofite reke Dunav u Srbiji – faktori indikacije i remedijacije“, čiji su rezultati ukazali da zagađivači duž toka Dunava kroz Srbiju imaju veliki uticaj na ekologiju same reke i priobalja. Dokazano je da uticaj naročito ispoljava železara (Smederevo), kao i termoelektrana (Kostolac), što se vidi u značajnom povećanju koncentracije teških metala u biljkama sa odmicanjem toka Dunava kroz Srbiju prema Đerdapu. Zaključeno je da dobijeni rezultati ukazuju na neophodnost daljeg praćenja koncentracija teških metala i makronutrijenata u akvatičnim makrofitama u cilju indikacije i istraživanja njihovog bioremedijacionog potencijala, a u cilju održivog razvoja podunavlja kod nas. U 2015. godini, u toku perioda: jul- avgust, realizovano je uzorkovanje biljnog materijala, vode i sedimenta u cilju određivanja sadržaja i koncentracije teških metala (fotografije jul, avgust 2015.g., Dunav).

Prikupljeni biljni materijal je osušen i tokom decembra 2015. godine priprema se matični rastvor za analizu teških metala.

 

Poređenjem stanja akvatične flore i vegetacije zatečenog 2005. sa novodobijenim podacima, ustanovićemo koje su to biljke koje u vodenim ekosistemima akumuliraju najveće koncentracije teških metala, te se tako mogu koristiti kao remedijatori – faktori fitoremedijacije ugroženih akvatičnih ekosistema.  

Lokacije:

 Tokom vegetacionog perioda 2015 godine izvršeno je uzorkovanje biljnog materijala, vode i sedimenta, kao i merenje osnovnih parametara: temperatura vode, provodljivost i pH. Odabrani lokaliteti, duž reke Dunav u Srbiji, na kojima je vršeno uzorkovanje i izmerene vrednosti stanišnih parametara i uzorkovane biljne vrste, prikazane su tabelarno, posebno za levu (Tab. 1) i desnu obalu (Tab.2).   Tab. 1: Pregled lokaliteta duž leve obale Dunava u Srbiji 500 Tab. 2: Pregled lokaliteta duž desne obale Dunava u Srbiji.

Tab. 1: Pregled lokaliteta

duž leve obale Dunava u Srbiji

	rečni km	lokalitet
1.	1425.5	Baračka, početak kanala DTD (Bezdan)
2.	1402	Apatin
3.	1366.5	Bogojevo, most
4.	1297	Bačka Palanka, most
5.	1260	Novi Sad
6.	1254.5	Novi Sad, ušće kanala DTD
7.	1214.5	Ušće Tise + Tisa
8.	1154.5	Ušće Tamiša
9.	1090.5	Uzvodno od ade Žilovo Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III
10.	1085	Dubovac Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III
11.	1076.5	Stara Palanka, ušće Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III

 

Tab. 2: Pregled lokaliteta

duž desne obale Dunava u Srbiji

1.	rečni km	lokalitet
2.	1269	Beočin + kanal
3.	1259	Sremska Kamenica
4.	1254	Petrovaradin, Oficirska plaža
5.	1243	Sremski Karlovci
6.	1215.5	Stari Slankamen
7.	1174	Zemun
8.	1170	Beograd, ušće Save
9.	1146	Vinča
10.	1115	Smederevo + Jezava
11.	1104.5	Ušće Morave
12.	1094.5	Kostolac + Dunavac  + kanal
13.	1091.5	Ušće Mlave Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III
14.	1085	Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III + ušće Nere
15.	1076	Ram, Zaštićeno područje Labudovo okno/Dunav III
16.	1057.5	Veliko Gradište, ušće Peka + Pek
17.	1042	Golubac
18.	1040	Golubačka tvrđava, NP Đerdap
19.	1030	Brnjica, ušće Brnjičke reke, NP Đerdap
20.	1020	Dobra, ušće Dobranske reke, NP Đerdap
21.	1010	Gospođin vir, NP Đerdap
22.	1000	Greben, NP Đerdap
23.	990	Donji Milanovac, NP Đerdap
24.	988.5	Ušće Porečke reke, NP Đerdap
25.	980	Malo Golubinje, NP Đerdap
26.	970	Balon stanica Varnica, NP Đerdap
27.	960	NP Đerdap
28.	954	Tekija, NP Đerdap
29.	931.5	Kladovo
30.	883.5	Brza Palanka
31.	870	Mihajlovac
32.	863.5	Kusjak
33.	861	Prahovo
34.	850	Radujevac

Sadržaj istraživanja:

 

1. Odabir vrsta akvatičnih makrofita koje će se uzorkovati i analizirati. Odabir je izvršen na osnovu već postojećih rezultata iz 2005. godine. Osnovni kriterijum za odabir je prisutnost vrste u što većem delu toka reke i dovoljno velika vrednost relativne biljne mase koja će omogućiti dovoljan uzorak bez neželjenih posledica po ekosistem.
2. Odabir lokaliteta za uzorkovanje. Za što potpunije sagledavanje stanja, optimalno je bilo uzorkovanje na svakih 10 rečnih km.
3. Terenska istraživanja. Popisivanje biljnih vrsta i procena njihovog kvantiteta izvršena je u svakom desetom rečnom kilometru u delovima toka reke Dunav po napred utvrđenom odabiru, kao i uzorkovanje biljnog materijala, vode i sedimenta.
4. Laboratorijska istraživanja. Hemijske analize suvog biljnog materijala obuhvatiće određivanje koncentracije teških metala – polutanata (Fe, Mn, Ni, Pb, Cd i dr.). Svi hemijski elementi u biljnom materijalu, vodi i sedimentu, određivaće se standardnim metodama.
5. Obrada dobijenih rezultata. Procenjen kvantitet vrsta vodenih biljaka poslužiće za izračunavanje relativne biljne mase i prikazivanje obrasca rasprostranjenja. Rezultatima hemijskih analiza će se ukazati na stepen kontaminacije lokaliteta, kao i na značaj različitih vrsta u remedijaciji. Izdvojiće se vrste hiperakumulatori, koje bi se koristile kao važni faktori neinvazivnih tehnologija prečišćavanja vode. Na osnovu svega navedenog ukazaće se na posebno ugrožena mesta (tzv. hot spots), koja zahtevaju dalje praćenje i posebne mere zaštite.
6. Prezentacija rezultata. Svi dobijeni rezultati prikazaće se tabelarno i grafički, kao i u GIS bazi što će omogućiti lakšu komparaciju sa rezultatima sličnih istraživanja u Evropi i Svetu, a predstavljaće i osnovu za dalje praćenje promena uslova staništa reke Dunav u Srbiji.

 

Očekivani rezultati istraživanja:

 

1. Utvrđivanje, tumačenje i komparacija promena u sastavu i kvantitetu akvatičnih makrofita komparacijom rezultata iz perioda 2005. godine i podataka dobijenih tokom 2015. godine.
2. Na osnovu sadržaja teških metala u tkivu dominantnih vrsta ukazaće se na stanje ekoloških prilika u pogledu postojanja hemijske kontaminacije vode, dna i priobalnog područja.
3. Odrediće se delovi toka reke koji su posebno ugroženi polutantima (zone rizika).
4. Preporučiće se korišćenje biljnih vrsta – hiperakumulatora, kao test organizama za procenu stepena zagađenja i kao faktora bioremedijacije (prečišćavanja) posebno ugroženih vodenih ekosistema.
5. Poređenje sa rezultatima sličnih istraživanja vršenih u ostalim podunavskim zemljama.
6. Svi podaci i rezultati istraživanja biće georeferencirani i integrisani u GIS bazi.
7. Analiza stanja, ocena stanja i izveštavanje