INFORMACIJE O PROJEKTU
Naziv projekta: „Obrazovanje za nove generacije“
Trajanje projekta: 2013 – 2016. godina
Realizatori projekta: Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Zelena komora Srbije
Predmet istraživanja:
Obrazovanje o životnoj sredini ima za cilj da osposobi mlade ljude za tržište rada, kao i da razvijanjem veština i kompetencija dovede do novih primenljivih rešenja u zadatoj oblasti. Raznovrsnost zelenih radnih mesta je u porastu u 21. veku, a prognoze su da će do 2020. godine biti 20 miliona novih zelenih poslova.
Tokom 2013/2014. godine izvršeno je anketiranje 2700 učenika završnih razreda srednjih škola u Republici Srbiji u okviru projekta Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura pod nazivom „Obrazovni profili za nova zanimanja“. Cilj ankete (Slika 1.) je bio uvid u prepoznavanje novih zelenih radnih mesta od strane učenika srednjih škola. Dobijeni su rezultati koji pokazuju da mladi prepoznaju nova zanimanja.
Slika 1. Anketa 1
U okviru projekta, nastavljeno je istraživanje tokom 2015/2016, koje obuhvata anketiranje učenika završnih razreda srednjih škola u Srbiji u cilju prikupljanja podataka o zanimanjima i karijernim veštinama. Anketa (Slika 2.) je zatvorenog tipa i obuhvata četiri pitanja. Anketiranje se vrši uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Potrebe tržišta nameću novu klasifikaciju i definisanje zelenih radnih mesta, a samim tim i obrazovne profile koji ih u oblasti zaštite, unapređenja i očuvanja životne sredine pokrivaju. Danas u svetu postoje najrazličitije metodologije za klasifikaciju zelenih radnih mesta. Međutim, postavlja se pitanje da li RS svojim kapacitetom i tehnološkim mogućnostima ima potrebu za takvim radnim mestima ili treba izvršiti klasifikaciju u odnosu na sadašnje i buduće potencijale koje RS ima, a u skladu sa Evropskom unijom.
Statistika o postojećim zelenim poslovima u RS može biti od interesa širokom spektru korisnika, uključujući širu javnost, medije, civilna društva, ali i kreatore politika sa akcentom na ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta. Od ključnog značaja je uloga analitičara, eksperata, savetnika, akademske zajednice i vladinih zvaničnika za kreiranje i sprovođenje nove klasifikacije, kao i prepoznavanje potreba za novim obrazovnim profilima. Takođe, neophodni su podaci od poslodavaca o kompetencijama neophodnim za zelene poslove i razvoj specifičnih zanimanja. Poboljšanje povezanosti tržišta rada i obrazovanja dovešće do razvoja novih studijskih programa i stvaranja savremenih obrazovnih profila.
 |
 |
Slika 2. Anketa 2
Opšti cilj projekta:
Projekat ima za cilј da analizira trenutnu ponudu zelenih zanimanja u RS i definiše nova zelena zanimanja u skladu sa potrebama poslodavaca u RS i potrebama,koje proističu iz procesa pridruživanja.
Specifični ciljevi projekta:
- Izrada Kataloga zelenih zanimanja
- Uspostavljanje komunikacije između visokoškolskih institucija i tržišta rada
- Razvoj / Promocija ključnih kompetencija stečenih u visokom obrazovanju za zelena radna mesta
Polazni osnov:
„U svakom studijskom programu koji se izvodi poštuju se akademski standardi, a ishodi učenja i veštine su u skladu s Nacionalnim okvirom kvalifikacija i ključnim kompetencijama; Studijski programi biće usklađivani sa savremenim tokovima naučnog, tehnološkog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja tako da krajnji ishod obrazovanja, meren kvalitetom naučne i stručne osposobljenosti svršenih studenata, potpuno odgovara zahtevima tržišta radne snage; U studijske programe uvesti elemente istraživanja, sadržaje kojima se podstiče preduzetništvo, unapređuju praktične veštine i kompetencije i daju nove. “
IZVOR: Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.g.,
(„Službeni glasnik RS”, br. 55/05,71/05 –ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12)
Nesporna je činjenica da se produbljuje raskorak između profila stručnjaka koje generira obrazovanje i potrebnih profila koje iskazuje praksa. Potrebna je fleksibilnost, nove veštine i sposobnosti, praktična nastava i funkcionalno osposobljavanje mladih. Buduća (nova) zanimanja definitivno nalažu prevazilaženje linearnog načina – sistema obrazovanja i zahtevaju multifunkcionalno praktično usavršavanje, kao preduslov specijalizovanja u različitim oblastima. Dolazi se do nivoa u kome upravo kreativnost, ali i sloboda izbora (multiplicirani izborni predmeti) najdirektije dovode do novih zanimanja, koja generira tržište rada.
Istovremeno je na sceni proces nestajanja tj gubljenja radnih mesta zbog prestajanja funkcionisanja čitavih industrijskih grana, tj tipova proizvodnje koji su tehnološki prevaziđeni i supstituisani novim tehnologijama i novim proizvodima. Drastične cifre rapidnog pada zaposlenih i time alarmantno uzdignuća krive nezaposlenih predstavlja najjednostavnjije rečeno oficijelno sagledavanje situacije “krivim ogledalima” koja ne odražavaju pravo stanje stvari tj ne daju ni približno potpuniju sliku sveta rada. Zasenčeni su mnogobrojni vidovi radnog angažovanja, pre svega, visokostručnih mladih ljudi, koji nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ali su de fakto u kontinualnom pružanju najrazličitijih intelektualnih ali i drugih vidova usluga (kao što su tzv. Freelancers). Upravo u tim tokovima su zamagljeni profili novih zanimanja koji moraju biti sagledani i sistemski valorizovani tj legalizovani kao modeli radnog angažovanja, odnosno tzv. samozapošljavanja kao statusnog sticanja nadoknada po osnovu rada. Sami akteri obrazovnog sistema (edukatori i studenti) nisu spoznali raskorak zastarelih obrazovnih profila i novih funkcionalnih zanimanja.
U periodu od novembra 2015. godine do marta 2016. godine anketirano je 3000 učenika završnih razreda srednjih škola u sledećim gradovima i opštinama: Kraljevo, Sremska Mitrovica, Valjevo, Vršac, Obrenovac, Lazarevac, Smederevo, Prokuplje, Aranđelovac, Despotovac, Paraćin i Beograd. U skladu sa projektnim planom i aktivnostima, anketiranje će se vršiti do maja 2016. godine. Analiza i statistička obrada podataka će se vršiti tokom juna i jula 2016. godine, a rezultati i zaključci će biti objavljeni u septembru 2016. godine.