Intelektualne veštine se stiču razvojem strategija učenja, tj razvojem alata za učenje, kao i samom organizacijom.

Predavanja, diskusione grupe, vežbe, istraživački projekti i terenski rad podstiču:

•  Asimilaciju novih znanja,
• Razvoj kritičke analize iz oblasti studija,
• Primenu osnovnih principa u širem kontekstu.

Upravo Centar za karijerno vođenje studenata pruža mogućnost za:

• Blizak i redovan kontakt sa akademskim osobljem,
• Razvoj strukturiranih argumenata
• Diskusije sa vršnjacima i mentorima.

Ispiti, seminarski radovi i postavljeni problemi procene sposobnosti dovode do razvoja:

• Razumevanja
• Argumenata i analiza
• Pisanja izveštaja
• Upravljanja vremenom
• Rada pod pritiskom

Intelektualne veštine se stiču razvojem strategija učenja, tj razvojem alata za učenje (razumevanje, selekcija, memorija i zadražavanje informacija), kao i samom organizacijom učenja.
Intelektualne sposobnosti su psihološke osobine koje karakterišu pojedinca, a konkretni primeri ovih sposobnosti jesu kritičke i analitičke osobine, kao i sposobnosti rešavanja problema.

Slika 1. Nivoi intelektualnih veština
Kompleksnost intelektualnih vestina raste od osnove ka vrhu piramide.
Iako su poređane hijerarhijski, sve veštine su važne i upravo njihova kombinacija dovodi do stvaranja intelektualne veštine pojedinca.

JEDAN OD KLJUČNIH CILJEVA OBRAZOVANJA JESTE DA SE PROŠIRI I RAZVIJE INTELEKTUALNA VEŠTINA VIŠEG REDA TJ DA SE RAZVIJA RAZMIŠLJANJE NA KVALITATIVNO VIŠEM  NIVOU.