Специјални резерват природе Засавица се налази на подручју јужне Војводине и северне Мачве, источно од реке Дрине и јужно од реке Саве, на територији општина Сремска Митровица и Богатић. Простором доминира речни биотоп, кога чини речица Засавица и притока Батар у укупној дужини од 33,1 км. У еколошком низу смењују се водени и мочварни екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума. Укупна површина резервата је 1825 ха од чега је 675 ха у првој категорији заштите. Кичму резервата чине водена површина канала Јовац и Прекопац, каналисан и природни ток потока Батар, као и сама речица Засавица, која преко канала Богаз има директну везу са реком Савом. Засавица се подземним путем напаја и водом из реке Дрине и гравитационо са планине Цер. Припада Црноморском сливу и једно је од последњих изворно очуваних мочварних подручја, идући од севера ка југу Србије. Засавица и њено приобаље стављено је под заштиту Државе 1997. године, као природно добро И категорије од изузетног значаја, на предлог Завода за заштиту природе Србије.

[st_gallery gallery=“1276,1278,1279″ size=“portfolio-three“ columns=“3″ lightbox=“yes“]

Pokret gorana Sremska Mitrovica je 1998. godine započeo uzgoj goveda Podolske rase. Danas se podolci u Zasavici gaje pušteni na pašnjaku Valjevac površine 300 ha, gde se trenutno nalazi 20-ak primeraka. Sva grla Podolske rase su obuhvaćena programom očuvanja životinjskih vrsta, a u okviru Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije. Takođe, u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica se uspešno uzgaja i mangulica (sremska crna lasa) – vrsta svinje čija istorija beleži pisane dokumente iz XVIII veka. Kao deo realizacije projekta Povratak autohtonih vrsta riba, u Zasavicu je izvršena reintrodukcija soma (Silurus glanis). Pored soma, autohtona vrsta ribe Mrguda (Umbra krameri) je zaštićena kao prirodna retkost Srbije, i živi jedino na vodotoku reke Zasavice.

[st_gallery gallery=“1282,1281,1283″ size=“portfolio-three“ columns=“3″ lightbox=“yes“]

У резервату је успешно реализован Пројекат реинтродукције европског дабра (Цастор фибер Л.) где је пуштено 30 јединки тј. 4 породице од по 5 јединки и неколико синглова. Дабар је прва животињска врста која је директно деловањем човека нестала са ових простора. Прави доказ прилагођености је направљена прва даброва брана у Србији.

 [st_gallery gallery=“1292,1293″ size=“portfolio-three“ columns=“2″ lightbox=“yes“]