11 saveta za učenje

  • Uči kraće, u više perioda.
  • Dokazano je da su pri “naletima koncetracije“, češće ponavljana kraća učenja, mnogo efektivnija nego jedna duga sesija. Dakle, i u slučaju da imaš SAMO 10 minuta tog dobrog naboja koncentracije, UČINI TO! Odmori i uči još 10 min.  Ovaj pristup ’’raspodeljenog učenja’’ je mnogo efikasniji jer je to način na koji mozak voli da radi. Mozgu treba odmor i ’’vreme za punjenje’’ za sintezu proteina. Ti periodi odmora čine vreme kada tvoj mozak usvaja informacije iz perioda učenja. Mnogi profesori nisu ni svesni ovog načina učenja, pogotovo oni staromodni, kojima je professor jednom rukom pisao po tabli, a drugom brisao (!? x-D) i dalje veruju u desetočasovno dnevno vreme za učenje. Forsirati učenje satima bez pauze je ne samo dosadno, već i dovodi do umora, stresa i poremećaja koncentracije. Ne možeš učiti umoran, pod stresom i bez koncentracije! Odmori, pa nastavi.

  • Slobodan dan, bez osećaja krivice.
  • Ovo prati ovaj princip od gore, ali na duže staze (na dnevnoj bazi). Moraš da odmoriš, kako bi osvežio svoje kapacitete. Ako se međutim u vazduhu oseća krivica (Treba da učiš) tada se tvoje dragoceno vreme za odmor gubi na stvaranje još stresa. Mozak neće prihvatati nove informacije ako je pod stresom. Tokom slobodnih dana stvarno uživaj i trudi se da se ne osećaš loše zbog neučenja.

  • Uvažavaj svoje emocionalno stanje.
  • Nemoj učiti ako si umoran/na, besan/na ili loše pažnje. Kada su ti  ’’vijuge’’ opuštene i odmorne, deluju kao sunđer i prirodno upijaju nove informacije bez previše napora. Ako si emocionalno nestabilan/na  tvoj mozak bukvalno odbacuje informacije. Forsirati sebe da sediš i učiš, dok si mislima na drugom mestu je apsolutno gubljenje vremena!

  • Ponavljaj kasnije istog dana.
  • Kada učiš nešto novo, pokušaj da prelaziš stvari koje učiš više puta.  Ako prođe par dana i tek tada uzmeš da ponavljaš, zvučaće ti sve manje poznato i u tim situacijama često dolazi do pada moticacije. Međutim, kratak pregled kasnije, istog dana, će ići u prilog betoniranju informacija u tvoj mozak kako bi prilikom sledeće ‘’’zvanične’’ sesije učenja bolje prepoznavao/la gradivo koje si učio/la što će učiniti da učenje deluje lakše i samim tim povećati motivaciju i kvalitet istog.

  •  Vreme za učenje.
  • Dobro vreme za učenje u principu zavisi od vremena kada ležeš i ustaješ, kako ti izgleda svakodnevnica i od tvojih navika. Naučno je dokazano da je vreme od 14-18h najbolje vreme u toku dana za učenje u nekom opštem slučlaju, uzimajući da dan počinje u 7h ujutro i da su obroci redovni. Uslovi koje treba da ispunjava ’’dobro vreme za učenje’’ su i oni koje smo gore već nabrojali, da niste umorni, da niste pod stresom i kad vam je dobra koncentracija. Ako ste umorni, odspavajte bar malo, pa nastavite sa mnogo većom efikasnošću.

  • Povećano opterećenje može da bude dobro.
  • Zašto se nekad baseball igrači nekad zagrevaju sa 2-3 palice? Zašto trkači opterećuju noge sa tegovima? U oba slučaja opterećenje za vreme vežbanja ili zagrevanja čini da krajnji rezultat u najmanju ruku deluje lakše postignut. Ovaj concept može biti primenjen na učenje bilo čega.  Radite dodatne ’’teže’’ zadatke, koji najčešće nisu teži već zahtevaju malo više povezivanja gradiva, pa ti rešavanje redovnih zadataka na kolokvijumu neće predstavljati nikakav problem.

  • Spremi svoje okruženje za učenje.
  • Ako imaš određene zahteve po pitanju svog okruženja u kom učiš, neka ti to bude prioritet da sebi obezbediš. Na primer, ako ti treba specijalno svetlo, tišina, muzika, privatnost, grickalice, svež vazduh itd.. Obrati pažnju na to šta ti je potrebno, što najbolje utiče na tvoje učenje i koristi to saznanje i probaj da obezbediš sebi to svaki put kad učiš, u cilju postizanja najboljih rezultata.

  • Ne paniči ako ti “memorija bledi”.
  • Normalno je da ti za neke stvari koje si naučio/la treba više vremena kako bi se prisetio/la, a da si neke čak i zaboravio/la. Ovo ne znači da si glup/a! Umesto da se nerviraš zbog te činjenice, treba da to očekuješ i da se nosiš sa time što bolje. Zamisli svoj mozak kako slaže znanje u slojevima. Kako slažeš što više novih informacija na gornji sloj, raniji slojevi postaju ’’stariji’’ i teže dostupni za brz odziv. Trik je jednostavno ponavljati u više navrata i stvari koje si ranije učio/la. Budući  da možemo da doživimo to da nam ‘’’memorija izbledi’’, obnavljanje i uviđanje celine gradiva koje si učio taj dan, rešava problem. Jednom na svake dve ili tri sesije učenja jednostavno preleti stariji material i/ili teze svega, kako bi sklopio/la širu sliku, obnovio/la gradivo i sprečio da stariji slojevi informacija (koji će ti trebati) postanu teže dostupni. Često je dovoljno samo preleteti teze, a nekad i kompletna, detaljna sesija posvećena starijem materijalu. Ako ti “memorija bledi” nemoj da brineš (sem ako si nadaren/a fotografskim pamćenjem, koje je veoma retko )

  • Napravi plan učenja.
  • Generalno, ako isplaniraš neke delove dana za učenje, postaće ti rutina i postizaćeš više. Ako ga ’’uglavljuješ’’ u toku dana, veće su šanse da nikada neće doći vreme za to. Efektivan način za to je da bukvalno zabležiš u ’’tefter’’ kao da imaš sastanak, slično kao kad imaš zakazano kod lekara. Na primer: ’’Četvrtak 15-16:30 – Učenje’’.

  • Postavi razuman cilj.
  • Jedan od osnovnih razloga što ljudi ne dolaze do cilja je to što ih postavljaju vrlo visoko. Ako postavite sebi izvodljive ciljeve, čak i ako oni izgledaju previše prosti, prelazi vam u naviku da ih rešavate i postepeno ćete moći da rešite i one visoke. Isto tako trudite se da prepoznate razliku između dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. Neka vam vizija bude usmerena ka dugoročnim ciljevima, ali vaše svakodnevne aktivnosti treba da budu fokusirane isklljučivo na kratkoročne, moguće i izvodljive ciljeve. Na primer: “Želim da se upišem na budžet, a za početak moram da položim jedan ispit (što je kratkoročan cilj) koji nas vodi ka ostvarenju dugoročnog“ a to ćeš uraditi tako što ćeš spremiti prvi ispit i položiti ga pa tako redom.

  • Oslobodi se frustracija.
  • Ironično, što ti je brži nervni sistem, to brže učiš. Još jedna stvar, ovaj brži nervni sistem isto tako radi prekovremeno po pitanju samokritičnosti. Takve osobe stalno misle da nisu dovoljno brze. Sa druge strane imamo osobe koje uče manjim intenzitetom a ipak su samoprihvatljivije i na kraju završavaju učenje u kraćem vremenskom roku. To je zbog toga što ta osoba ne troši energiju na blokade i na mišljenje da nije dovoljno dobra – te osobe jednostavno napreduju sporijim tempom bez zastoja.