• Учи краће, у више периода.

Доказано је да су при “налетима концетрације“, чешће понављана краћа учења, много ефективнија него једна дуга сесија. Дакле, и у случају да имаш САМО 10 минута тог доброг набоја концентрације, УЧИНИ ТО! Одмори и учи још 10 мин.  Овај приступ ’’расподељеног учења’’ је много ефикаснији јер је то начин на који мозак воли да ради. Мозгу треба одмор и ’’време за пуњење’’ за синтезу протеина. Ти периоди одмора чине време када твој мозак усваја информације из периода учења. Многи професори нису ни свесни овог начина учења, поготово они старомодни, којима је профессор једном руком писао по табли, а другом брисао (!? x-Д) и даље верују у десеточасовно дневно време за учење. Форсирати учење сатима без паузе је не само досадно, већ и доводи до умора, стреса и поремећаја концентрације. Не можеш учити уморан, под стресом и без концентрације! Одмори, па настави.

• Слободан дан, без осећаја кривице.

Ово прати овај принцип од горе, али на дуже стазе (на дневној бази). Мораш да одмориш, како би освежио своје капацитете. Ако се међутим у ваздуху осећа кривица (Треба да учиш) тада се твоје драгоцено време за одмор губи на стварање још стреса. Мозак неће прихватати нове информације ако је под стресом. Током слободних дана стварно уживај и труди се да се не осећаш лоше због неучења.

• Уважавај своје емоционално стање.

Немој учити ако си уморан/на, бесан/на или лоше пажње. Када су ти  ’’вијуге’’ опуштене и одморне, делују као сунђер и природно упијају нове информације без превише напора. Ако си емоционално нестабилан/на  твој мозак буквално одбацује информације. Форсирати себе да седиш и учиш, док си мислима на другом месту је апсолутно губљење времена!

• Понављај касније истог дана.

Када учиш нешто ново, покушај да прелазиш ствари које учиш више пута.  Ако прође пар дана и тек тада узмеш да понављаш, звучаће ти све мање познато и у тим ситуацијама често долази до пада мотицације. Међутим, кратак преглед касније, истог дана, ће ићи у прилог бетонирању информација у твој мозак како би приликом следеће ‘’’званичне’’ сесије учења боље препознавао/ла градиво које си учио/ла што ће учинити да учење делује лакше и самим тим повећати мотивацију и квалитет истог.

• Време за учење.

Добро време за учење у принципу зависи од времена када лежеш и устајеш, како ти изгледа свакодневница и од твојих навика. Научно је доказано да је време од 14-18х најбоље време у току дана за учење у неком општем случлају, узимајући да дан почиње у 7х ујутро и да су оброци редовни. Услови које треба да испуњава ’’добро време за учење’’ су и они које смо горе већ набројали, да нисте уморни, да нисте под стресом и кад вам је добра концентрација. Ако сте уморни, одспавајте бар мало, па наставите са много већом ефикасношћу.

• Повећано оптерећење може да буде добро.

Зашто се некад басебалл играчи некад загревају са 2-3 палице? Зашто тркачи оптерећују ноге са теговима? У оба случаја оптерећење за време вежбања или загревања чини да крајњи резултат у најмању руку делује лакше постигнут. Овај цонцепт може бити примењен на учење било чега.  Радите додатне ’’теже’’ задатке, који најчешће нису тежи већ захтевају мало више повезивања градива, па ти решавање редовних задатака на колоквијуму неће представљати никакав проблем.

• Спреми своје окружење за учење.

Ако имаш одређене захтеве по питању свог окружења у ком учиш, нека ти то буде приоритет да себи обезбедиш. На пример, ако ти треба специјално светло, тишина, музика, приватност, грицкалице, свеж ваздух итд.. Обрати пажњу на то шта ти је потребно, што најбоље утиче на твоје учење и користи то сазнање и пробај да обезбедиш себи то сваки пут кад учиш, у циљу постизања најбољих резултата.

• Не паничи ако ти “меморија бледи”.

Нормално је да ти за неке ствари које си научио/ла треба више времена како би се присетио/ла, а да си неке чак и заборавио/ла. Ово не значи да си глуп/а! Уместо да се нервираш због те чињенице, треба да то очекујеш и да се носиш са тиме што боље. Замисли свој мозак како слаже знање у слојевима. Како слажеш што више нових информација на горњи слој, ранији слојеви постају ’’старији’’ и теже доступни за брз одзив. Трик је једноставно понављати у више наврата и ствари које си раније учио/ла. Будући  да можемо да доживимо то да нам ‘’’меморија избледи’’, обнављање и увиђање целине градива које си учио тај дан, решава проблем. Једном на сваке две или три сесије учења једноставно прелети старији материал и/или тезе свега, како би склопио/ла ширу слику, обновио/ла градиво и спречио да старији слојеви информација (који ће ти требати) постану теже доступни. Често је довољно само прелетети тезе, а некад и комплетна, детаљна сесија посвећена старијем материјалу. Ако ти “меморија бледи” немој да бринеш (сем ако си надарен/а фотографским памћењем, које је веома ретко )

• Направи план учења.

Генерално, ако испланираш неке делове дана за учење, постаће ти рутина и постизаћеш више. Ако га ’’углављујеш’’ у току дана, веће су шансе да никада неће доћи време за то. Ефективан начин за то је да буквално заблежиш у ’’тефтер’’ као да имаш састанак, слично као кад имаш заказано код лекара. На пример: ’’Четвртак 15-16:30 – Учење’’.

• Постави разуман циљ.

Један од основних разлога што људи не долазе до циља је то што их постављају врло високо. Ако поставите себи изводљиве циљеве, чак и ако они изгледају превише прости, прелази вам у навику да их решавате и постепено ћете моћи да решите и оне високе. Исто тако трудите се да препознате разлику између дугорочних и краткорочних циљева. Нека вам визија буде усмерена ка дугорочним циљевима, али ваше свакодневне активности треба да буду фокусиране исклључиво на краткорочне, могуће и изводљиве циљеве. На пример: “Желим да се упишем на буџет, а за почетак морам да положим један испит (што је краткорочан циљ) који нас води ка остварењу дугорочног“ а то ћеш урадити тако што ћеш спремити први испит и положити га па тако редом.

• Ослободи се фрустрација.

Иронично, што ти је бржи нервни систем, то брже учиш. Још једна ствар, овај бржи нервни систем исто тако ради прековремено по питању самокритичности. Такве особе стално мисле да нису довољно брзе. Са друге стране имамо особе које уче мањим интензитетом а ипак су самоприхватљивије и на крају завршавају учење у краћем временском року. То је због тога што та особа не троши енергију на блокаде и на мишљење да није довољно добра – те особе једноставно напредују споријим темпом без застоја.